У Книћу откривен споменик Добрици Ерићу, који је даровало Друштво српских домаћина.
Нићифор Аничић: Децо, слушајте ваше наставнике и учитеље, јер су они ваши други родитељи.
У понедељак, 25. октобра 2021. године, у Книћу jе откривен споменик са бистом Добрице Ерића. Споменик jе постављен у дворишту средње школе која од 2020. године носи име великог српског песника. Споменик Добрици Ерићу – чија је биста рад академског вајара Зорана Ивановића, редовног професора на Факултету примењених уметности – даривало је Друштво српских домаћина.
После химне Боже правде присутнима се обратила професорка Љиљана Маринковић, директорка Средње школе Добрица Ерић:
„Хвала свима вама који сте дошли да укажете почаст и да заједно са нама увеличате тренутак овековечења лика и дела једног од највећих песника Србије – Добрице Ерића. Ова биста, која ће засјати у свом пуном сјају, поклон је нашој школи од Друштва српских домаћина и њиховог председника Нићифора Аничића, у знак сећања и као поклон Добрици Ерићу. Ми у школи смо поносни што смо препознали величину и исконске вредности и покренули иницијативу да наша школа носи име великана српске књижевности.“
Љиљана Маринковић за Добрицу Ерића је рекла да је „говорио из душе православне, чисто, толико да се лепота лепи на душу сваког човека који уме да препозна истину. Добрица Ерић је био почасни грађанин општине Кнић, и због њега смо поносни што смо Гружани.“
Беседу о Добрици Ерићу говорио је књижевник Драган Лакићевић, главни уредник Српске књижевне задруге, аутор избора и предговора Добричиних песама Плаво коло у издању СКЗ.
Подсећајући на Ерићеве речи „сви смо ми овде помало род“, Лакићевић је рекао како је овај самоуки академик поезије, како су га често називали, том роду и сам подизао споменик више од шездесет година:
„Тај споменик, сазидан од књига, језика и осећања – материјала којим су саграђени величанствени споменици наше језичке културе, од Светога Саве, деспота Стефана и Јефимије, па до Филипа Вишњића, Слепе Живане, Тешана и Милије, и затим до Бранка, Његоша, Змаја, до Душка Радовића, Раичковића и Десанке. До Србе Митића и Милене Јововић, Манојла Гавриловића, Владимира Јагличића, и многих наших, још. Споменик Србији и нама као њеној деци стварао је Добрица Ерић од сувога злата српског језика. Од чаролије лирске музике – слика и рима… И кад се, на рођењу, заплакао, био је то глас ове свете земље. Бог му је дао да је тумачи и обасјава и украшава својом књижевном речју и истином, да из њене дубине добије антејску снагу да пева – гласовима човека и славуја, ратара и ратника.
Од књиге Свет у сунцокрету (1959), па до Бројаница из Грачанице (2013), Ерићева књижевна задужбина осликана је, као манастир, бојама земље и неба, цвета и свитања, росе и сунца, свитаца и звезда, старим сјајем икона и живим живописом српског језика“, рекао је Лакићевић.
Затим је додао додао:
„Кад се родио, задивио се свету: мајчином оку, кући, пољу, храсту, сунцу – Србији и свим њеним лицима, лепоти жене и земље, памћењу и предању, рађању и умирању. То дивљење створило је јединствену поезију Добрице Ерића – песме и поеме за децу и за одрасле. Те песме и поеме биле су и његов лични и наш српски, народни израз постојања на свету, доживљај и мисао живота, трајања, смисла који нас чини људима и Србима. Најбољи песник Калипоља из детињства, стао је у ред савременика у ком су били Десанка, Брана Петровић, Васко, Стеван, Матија, Ракитић… Његове песме биле су мали огледи из савршенства: као да је у свакој строфи и рими откривао могућности језика и чуда поезије. И чуда света, од лептира до сунца.“
Председник Друштва српских домаћина Нићифор Аничић се у свом излагању посебно обратио ученицима и деци:
„Помаже Бог, српска душо! Mорам да захвалим домаћину, директорки школе у Книћу, морам да јој захвалим из дна душе моје, што је херојски прихватила и ургирала, са својим колективом, да школа добије име нашег великана, којег je Драган Лакићевић лепо описао и о коме је лепо говорио. И данас смо овде да се Добрици поклонимо и зaхвалимо за све што је учинио за Српство и Србију. Биће других који ће о њему боље говорити од мене, као Драган, а ја желим да се обратим нашој деци, нашем цвету, која су највеће богатство данас у Србији и ми у њих верујемо да ће наставити да буду верни мајци Србији. Ја молим унучад, молим децу, да упамте шта ћу им рећи. Ја прођох од Стокхолма до Рта добре наде на југу Африке, од Лондона до Јужне Кореје, и нигде не сретох Србију и Шумадију. Србије и Шумадије не постоји на земљиној кугли. Децо моја, можда ћете помислити да фразирам – ово моја душа говори. Нигде не можете бити на своме као у својој кући. Нигде не можете бити срећни ако не видите ваше пропланке, ливаде и шљивике и све остало што краси Шумадију. Ту је срећа и ту је ваша будућност. Децо, не постоји никакав посао кога се треба стидети. У својој кући је све дозвољено да се ради за добробит и напредак вашега дома. Обишао сам вам школу и радионицу. И сагледао сам да је ваша директорка и ваше особље у тешкој ситуацији, јер нема ни од кога помоћи, да вам се објасни што лепше. Ваши учитељи и професори, које ценим, они су стуб једне нације. Они су нас водили и вас воде за боље сутра и помажу вам да израстете у добре људе. Нема овде никога од моје генерације или мало млађе, да уђу у ту радионицу да добровољно помогну да се види како треба са турпијом или бонсеком радити. Шта желим подвући – постали смо себични. А себичност и лукавство су највеће зло што се може десити. Чуо сам од других па ћу вам пренети. Један песник рече: ’Ово је земља натопљена крвљу, где орлови гину а царују црви’. Чуо сам и патријархову поруку: брод не тоне због воде која га окружује него због воде која улази у њега. Немојте дозволити да у вашу душу уђе оно што вас окружује да вас одвуче доле. Будите достојни, и слушајте учитеље, будите достојни српски домаћини, будите достојни, да будете домаћини и праве газде. Србија остаде празна, без вас ће све пропасти. Зато вас молим, останите на своме и будите прави домаћини. А ја вам обећавам да ћу вас, са директорком и њеним колективом, догодине одвести у два аутобуса, на мој Јадовник, путем који ја правим. И да ми горе отпевате песму Лепе ли су, нано, гружанке девојке. А ја ћу све оне моје – а малишани су сви до тридесете године – окупити да вам отпевају песму Јадовником овце пасу, чини ми се моје да су. Драги моји ђаци, надам се да сте ме чули и желим вам добру срећу и добар успех у животу. И да останете у Србији, да слушате ваше наставнике и учитеље, јер су они други ваши родитељи, а заслужују више пажње. Живели!“, закључио је Нићифор Аничић.
Овом важном културном догађају, поред осталих, присуствовали су: Тања Николић-Гавриловић, заменик председника општине Кнић; Драган Јоксимовић, песник и руководилац школске управе у Крагујевцу; чланови породице Добрице Ерића; академски вајар Зоран Ивановић, редовни професор на Факултету примењених уметности; прим. др Страин Шуљагић, потпредседник Друштва српских домаћина; проф. др Миладин Шеварлић, председник УО Друштва српских домаћина; Миливоје Трнавац, приређивач књиге Споменице Добрици Ерићу; Миодраг Миша Којић, оснивач Удружења за одбрану ћирилице Добрица Ерић, и многи други.
У откривању споменика Добрици Ерићу учествовали су унуци и праунуци Добрице Ерића и ученици Средње школе Добрица Ерић из Кнића и издвојеног одељења из Враћевшњице у саставу Основне школе Десанка Максимовић из Горњег Милановаца. Један од најдирљивијих момената на манифестацији био је када су ученици Средње школе Добрица Ерић из Кнића уручили захвалницу председнику Друштва српских домаћина Нићифору Аничићу.
Потом је изведен културно-уметнички програм који су припремили ученици из Кнића и Крагујевца. Најпре је изведен сплет песама етно-групе из Прве крагујевачке гимназије, а потом су стихове Добрице Ерића говорили ученици Средње школе из Кнића која носи његово име. Рецитал су пратиле певачке групе из Предшколске установе Цветић из Кнића и ученици Музичке школе Милоје Милојевић из Крагујевца .
Завичајни песник Марко Марковић, који следи песнички опус и традицију Добрице Ерића, представио се песмом Збогом, принче процветалих поља, коју је написао на дан кад се велики Добрица на небо вазнео, као и песмом Сандуче.
Песме посвећене Добрици Ерићу говорили су и познати српски песници Љиљана Браловић и Благоје Баковић, а познату Поносну песму Добрице Ерића казивао је здравичар Драгиша Симић – председник Удружења Прела и посела.
На овом скупу представљена је и нова дводелна књига Споменица Добрице Ерића, и то први део, Над Сербиом срце, у којој осамдесет пет песника дарује по једну песму Добрици, и други део, Самоуки академик поезије, у којој савременици говоре о Добрици. Књигу је приредио Миливоје Трнавац, а издавачи су Друштво српских домаћина и Удружење књижевника Србије.
У име породице Добрице Ерића присутнима се обратила и захвалила унука Невена Игњатовић.
На текстове Добрице Ерић компоновано је више песама. У знак сећања на њих, ансамбл Пеги и пријатељи подсетио нас је на две: Девојка из града и Тече река, тече Гружа.
У програму је учествовао и драмски студио Лепеница, под управом Мирка Барјактаревића. Посебно треба истаћи наступ једне од најстаријих изворних певачких група у Србији, Црнућанка, из родног краја Добрице Ерића. Модератор програма била је Јасмина Стоиљковић, глумица Српске драме Народног позоришта из Приштине измештеног у Грачаници, а текст сценарија манифестације написао је Слободан Ерић.
Геополитика број 111, фебруар-март 2022.
