Интервју
Др Миле Бјелајац, научни саветник у Институту за новију историју Србије, говори за Геополитику
Историја Србије, Југославије и Европе којој смо припадали готово читав један век, само је потврђивала правило да се дипломатија могла „протезати“ само онолико колико је могла рачунати на свој „војни фактор“ и снагу својих традиционалних савезника. Наоружане, Србија и Југославија су биле фактор стабилности у региону. Када су у очима света изгледале као „тигар од папира“, степен претњи, притисака па и отворених агресивних намера је растао.
Повод за разговор за др Милетом Бјелајцем је била његова последња књига „Дипломатија и војни фактор – Србија и Југославија − 1901-1999“.
Први заменик министра одбране Владимир Поповкин о модернизацији руске армије
Дуго времена Оружане снаге не добијају довољно финансија, а недостатак средстава се у првом реду одражава на наш одбрамбени арсенал. Узмимо, примера ради, Војно-ваздухопловне снаге. Министарство одбране до 2007. године није набавило више од десетак авиона и хеликоптера. У 2008. години почели смо преламати ситуацију, у 2009. већ смо остварили прве веће куповине. Ове године одједном нам је испоручено педесетак авиона и хеликоптера. Али је и то мало.
Американац Стивен Кинзер аутор познате књиге „Свргавање: Амерички век промена режима од Хаваја до Ирака“ говори за Геополитику
Александар Н.Алексејев директор Четвртог европског одељења Министарства спољних послова Русије говори за Геополитику
Руска Федерација и Република Србија изграђују стратешко партнерство. Оваква усмереност се више пута потврђивала, рачунајући ту и на највишем нивоу. Поред осталог то претпоставља солидарност, нарочито по питањима од прворазредног значаја, какво је за Србију очување Косова. Једностране одлуке типа проглашења од стране Приштине ''независности'' Косова колико су неприхватљиве толико су и опасне. Зато намеравамо и убудуће да помажемо Београду који сам поставља садржај и вектор наших усклађених дејстава.
Разговор водио: Слободан Ерић
Ексклузивно
За Геополитику говори Марин Лепен потпредседница Националног фронта и ћерка оснивача ове партије Жан Мари Лепена
Проблем Француске данас, а то не траје од доласка господина Саркозија на власт, јесте да она прогресивно напушта све своје владарске прерогативе ( одбрана, дипломатија, новац, правда) у корист једног супранационалног ентитета што је ЕУ, која је тек политичко разрастање НАТО. Пошто је Национални фронт једина демократска партија у Француској која одбија указе или диктате онога што би могло да се назове англо-саксонска идеологија ( ултра-либерализам, масовна политика имиграције, ишчезавање култура), нормално је да сви они који су за такву политику, сматрају Национални фронт за свог најсмртнијег непријатеља.
Марин Лепен, млада и харизматична подпредседница Националног фронта, ћерка оснивача партије Жан Мари Лепена, представља ново запажено лице на политичкој сцени Француске. На пролећним регионалним изборима на којима је предводила странку, Марин Лепен је успела да поврати и учврсти раније изгубљене политичке позиције Националног фронта. Истраживање јавног мњења, према писању Монда, показује да њена популарност нимало не заостаје за рејтингом њеног оца. Због тога многи Марин Лепен, након повлачења дугогодишњег лидера Жан Мари Лепена, виде на челу Националног фронта. Госпођица Марин Лепен веома се љубазно одазвала нашој молби и дала велики интервју Геополитици.