- Категорија: Анализа
Србија данас, након свега, нема разлога да не поступи рационално и историјски одговорно. У овом случају то се огледа у покретању питања права власништва над школским бродом „Јадран“. У интересу Србије и Црне Горе је да се ово питање реши у складу са међународним правом, као и признатим правима и преузетим обавезама.
- Категорија: Друштво
Опроштај Боривоја Рашуа од свог брата Милована Рашуа. Опроштајне речи су изговорене на сахрани Милована Рашуа на гробљу Лешће 17. августа 2026.
- Категорија: Интервју
Поводом недавне смрти велике српске глумице, певачице, списатељице и сликарке Оливере Петровић, познатије као Оливера Катарина, преносимо интервју који је са овом дивом југословенске кинематографије и музичке сцене својевремено урадила редакција Гласа са Цера.
Разговор водило: Уредништво Гласа са Цера
- Категорија: Србија
Фотографија приказује свечаност одржану на Текеришу 28. јуна 1928. године поводом предаје Спомен-костурнице подигнуте у част погинулим јунацима Церске битке. На натпису испод фотографије наведено је да председник Обласне скупштине Света Пантелић прима Спомен-костурницу од краља Александра Карађорђевића.
- Категорија: Анализа
Пише: Бранко Милановић
Утопијско обећање да ће машине преузети велики део послова које данас обављају људи и омогућити нам да уживамо у слободном времену и доколици, у стварности би се могло испоставити као нешто што ће произвести друштва са изузетно великим социјалним неједнакостима и много већом политичком нестабилношћу него што данашњи заговорници обиља створеног вештачком интелигенцијом желе да нам представе.
- Категорија: Интервју
Поводом смрти Андрије Бајића, преносимо интервју који је својевременео дао Геополитици овај легендарни певач народне музике и дуета Браћа Бајић
Разговор водио: Милан Старчевић
- Категорија: Интервју
Разговор за Геополитику са нашим старим сарадником др Владимиром Димитријевићем, а поводом појаве новог сајта (https://svetilnik.life/), чији је он аутор и уредник
Разговор водио: Слободан Ерић
- Категорија: Анализа
И званични Београд, који последњих година углавном настоји да примири узаврелост сопствене јавности, по питању Републике Српске шаље анестетизирајуће поруке — иако су српски стручњаци свесни да је „геополитички положај Републике Српске изузетно комплексан, а њена будућност веома неизвјесна“, а да је сама БиХ „болесник на Динаридима”.
- Категорија: Интервју
ОД ПРЕЉИНЕ ДО СВЕТСКИХ КАТЕДРИ: КО ЈЕ ЈЕДАН ОД ВОДЕЋИХ СРПСКИХ АГРОЕКОНОМИСТА?
- Категорија: Интервју
Виктор Бејатовић, антрополог, говори о стравичним масовним злочинима које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви и у Јадру необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности.
- Категорија: Анализа
Геополитика објављује велики чланак – својеврсну студију Владимира Димитријевића о књизи Драгоша Калајића „Смак света“ која је изашла 1979. године. Димитријевић представља кључне ауторове ставове, оцене и дијагнозе о кризи културе и савремене цивилизације, истовремено их допуњујући својим запажањима и луцидним коментарима, као и кроз навођење конкретних примера из садашњости о узнапредовалим процесима декаденције и дегенерације, потврђујући тиме уверљиво колико су Калајићеве идеје биле далокосежне и колико је његова књига „Смак света“ била визионарска.
- Категорија: Култура
У сали општине Богатић 16. априла 2026. свечано је отворена веома импресивна и јединствена изложба „ТРИЈАДА АНИЧИЋА“ – тројице уметника из три генерације исте фамилије Аничића: Живан – пољопривредник и уметник из Бадовинаца (1942-2024), мр Миладин – Микан и најмлађи педагог и иконописац Стојан - сви роћени у Мачви, чија су уметничка дела разноврсна у дрвету и на платну а расута свуда по свету.
- Категорија: Свет
Последњих десетак година, политичка сцена Чилеа је поново почела да се радикализује, пре свега од стране левице. Након година опстајања на успешном Пиночевом моделу, и отварања и за сарадњу са Народном Републиком Кином, левица је почела да се враћа радикалнијим традицијама које су овде повезане и са тзв. теологијом ослобођења коју је промовисало лево крило веома важног језуитског реда.
Пише: др Миша Ђурковић
- Категорија: Интервју
Ексклузивно, за Геополитику говори угледни амерички културолог Мајкл Џонс
- Категорија: Србија
Ово високо признање Друштво српских домаћина (ДСД) је доделило академику Василију Крестићу за његово животно дело – као „великом борцу за право, истину и заштиту српског народа, непроцењиво научно дело и изузетног историографа националне историје“.
- Категорија: Интервју
Мишел Жофроа, француски политиколог,сарадник фондације Полемиа, говори за Геополитику
- Категорија: Србија
Академик Василије Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата
Геноцид почињен над Србима у Независној Држави Хрватској, као тема научног проучавања, у време комунизма за науку била је под табуом. Стога није случајно да се тада њиме мало ко и бавио је до њеног интензивног и озбиљног проучавања дошло тек после слома комунизма и распада Југославије.
Пише: Академик Василије Ђ. Крестић
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајних питања које је и у ранијој и у новој прошлости могло утицати и још увек значајно утиче на однос између осталог.
- Категорија: Друштво
Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије (СПИТС) и Друштво српских домаћина (ДСД) организовали су конференцију за штампу, која је одржана 23. фебруара 2026. године у Прес центру Удружења новинара Србије у Београду са темом „Колапс млечног говедарства у Србији и одржива решења за проблем откупа млека од пољопривредника“.
- Категорија: Духовни живот
Преносимо интервју који је за штампано издање Геополитике, својевремено дао блаженопочивши велики духовник Српске православне цркве, дугогодишњи игуман Манастира Светог Стефана у Липовцу, схи-архимандрит Дионисије (Пантелић)
- Милош Ковић: Мртвачки покров ћутања
- Мајкл Паренти – критичар империје и борац за истину
- (Нео)романтично сећање на демократију
- Светосавље - преображење српског народа
- Обрезање Господње: слављење закона
- О. Дарко Р. Ђого: Идеја Србије идеја је Српске
- Немамо право на неслогу
- Лежерна мржња Срђана Драгојевића
- „Ко је приморао Хитлера да нападне Стаљина“
- Адријан Салбучи: Глобална приватна структура моћи
