• Facebook
  • Twitter
  • Instagram
  • Претплата
    • Претплата на штампана издања
    • Претходни бројеви
    • Продајна места

 
Geopolitika magazin
магазин
Магазин за политичка и друштвена питања, геополитичка и стратешка истраживања

  • Почетна
  • Магазин
  • Србија
  • Свет
  • Анализа
  • Интервју
  • Политика
  • Економија
  • Друштво

Актуелно

  • Понедељак, 02 Јуни 2025

    СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА
  • Петак, 30 Мај 2025

    Нападнуто јавно образовање
  • Понедељак, 26 Мај 2025

    НБС: Србија од данас део јединственог подручја плаћања у еврима
  • Петак, 02 Мај 2025

    ДСД честитало ОШ „Степа Степановић" у Текеришу 182 године постојања
  • Недеља, 20 Април 2025

    Познати руски рвач Александар Карељин посетиће Србију
  • Уторак, 08 Април 2025

    „У име раскола“: Србија прва земља у којој ће се видети како изгледа – политичка драма православља
  • Четвртак, 03 Април 2025

    Промоције књиге о руским добровољцима у Републици Српској
  • Уторак, 01 Април 2025

    Путин примио Додика
  • Субота, 18 Јануар 2025

    Српски демократски савез: Подржавамо протесте студената, осуђујемо злоупотребе и покушаје њиховог присвајања

Естаблишмент покушава да преузме контролу над Википедијом

Категорија: Свет
Објављено: 16 Август 2023
Лари Сенгер/ФОТО: Yutube

У својој подкаст емисији „Ажурирање система“, амерички истраживачки новинар Глен Гринвалд интервјуисао је једног од суоснивача Википедије, Ларија Сенгера, сада професора филозофије. Према Сангеровим речима, Википедија следи своју званичну политику да су 80 одсто извора који долазе са десног политичког спектра непоуздани.

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
Миша Ђурковић/ФОТО: Милан Тимотић

Џендеризација Србије: Насиље над већином

Категорија: Друштво
Објављено: 14 Август 2023

Такозвана (транс)родна или квир идеологија која стоји иза читавог овог пакета систематског разарања језика, традиције, породице, вере и у крајњем исходу биолошког опстанка једног народа јесте идеолошка мода коју под наводном заштитом мањинских група гурају владари савременог света, корпорације, политичке елите и бриселска бирократија. 

Пише: Миша Ђурковић

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
ФОТО: Википедиа/Ђорђе Марковић

НАД ЈЕДНИМ ТУМАЧЕЊЕМ «СЛОВА ЉУБВЕ» ДЕСПОТА СТЕФАНА

Категорија: Духовни живот
Објављено: 05 Август 2023

ПРИРЕДИО: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Једна од највећих личности српског Средњег века, Стефан Лазаревић је припремио Србију за тешко доба које долази. У Црквинама, на месту где је издахнуо, и данас стоји велики камен са крстом на коме је је његов племић Ђурађ Зубровић, са попом Вукшом, урезао тужне речи:“Добри и мили и слатки господин деспот! О тешко оном ко га на овом месту виде мртва!“ Остао је да живи у Христу и сећању Цркве и народа. Зато га и помињемо са благодарношћу.

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
Дочек немачком крајскоманданту у Новом Пазару 16.6.1941. На слици начелник Дежевског среза и зет Аћифа Бљуте Ахмет Даца (други десно од немачког официра). Архив Србије, Ж-30, кут.193.

Између “Велике Албаније” и окупиране Србије – Нови Пазар, Тутин, Ибарски Колашин (1941–1944)

Категорија: Интервју
Објављено: 20 Јули 2023

Aутор књиге, Између “Велике Албаније” и окупиране Србије – Нови Пазар, Тутин, Ибарски Колашин (1941–1944), историчар др Милутин Живковић, говори за Геополитику

Због једностране примене „Уредбе о уређењу и управи у области Косова“ од стране албанских власти у Дежевском срезу са центром у Новом Пазару, али и спаљивања Ибарског Колашина крајем септембра 1941, већинско српско становништво се диже на устанак. На чело побуне, која је уско била повезана са устанком против окупатора у остатку Србије, стају официри бивше југословенске војске (Радомир Цветић, Драгор Павловић), као и људи Косте Пећанца (Машан Ђуровић). На другој страни, албанска управа на челу са Аћифом Хаџиахметовићем Бљутом, лишена подршке немачког окупатора који се забарикадирао у Косовској Митровици, позива у помоћ Албанце са Косова и Метохије (пре свега оне из Дренице). Затим долази до два велика српска напада на Нови Пазар током новембра и једног мањег у децембру 1941. године. Сви су били окренути против дреничких Албанаца, који су се истицали у насиљу над новопазарским Србима. У међувремену се половином новембра одиграо велики албанско-муслимански напад на Рашку. 

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
Отац Сава Копорински

Наш старац отац Сава

Категорија: Духовни живот
Објављено: 18 Јули 2023

Отац Сава је био духовник сестринства овог манастира (1984-2015). Оно што је за Црну Гору манастир Острог, кажу људи, да је за овај део Србије био то манастир Копорин, због његовог духовника, јеромонаха, "златоустог старца", оца Саве. Наравно, манастир Копорин, задужбина деспота Стефана Великог, познат је по моштима овог светитеља, по бројним исцељењима која су се овде десила, по лековитој "живој" води која је донела исцељење (једну девојку је дигла на ноге, другом човеку је подарила вид...). Ту је према легенди и деспотов стари коњ оздравио и стао на ноге, а познат је и по драгим сестрама: мати Нини, мати Аполинарији, Параскеви, мати игуманији Екатерини, оцу Никону, сестрама Јовани и Данијели, али, чини ми се, да је прва мисао свих верника, када чују за манастир Копорин - управо благо-почивши отац Сава!

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
Константин Добриловић, Доминик Неп Шеф бечког ФПО, Максимилиан Краус шеф посланичке групе у бечком парламенту и Илија Туфегџић

Грамата епархије аустријско-швајцарке Слободарској странци

Категорија: Друштво
Објављено: 24 Јуни 2023

Поводом освећења Спомен капеле у Маутхаузену 10.јуна 2023. године, која је посвећена Светим српским новомученицима, епархија аустријско-швајцарка Српске православне цркве уручила је свечану Грамату Слободарској странци (FPÖ).

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share

Боривој Рашуо: Корен

Категорија: Култура
Објављено: 21 Јуни 2023

Српски корен у Небу се крије,
Намеран да га из земље извади,
Срећом само узалудо рије,
Мржњом ношен и не зна шта ради.

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share

Спомен-капела Светим српским новомученицима у Матхаузену/ФОТО: инг. Борислав Тегелтија 2019. године

СРПСКА СПОМЕН КАПЕЛА НА ВОЈНОМ ГРОБЉУ У МАУТХАУЗЕНУ

Категорија: Духовни живот
Објављено: 14 Јуни 2023

На Војном гробљу Раифердорф, у близини Линца, 10.јуна 2023.године, освештана је новоподигнута Српска спомен капела, посвећена Светим Српским Новомученицима.

Пише: Архитекта Драган Г. Бобић

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
ФОТО: Приватна архива

Духовно-народно сабрање код Часног Крста на Бојчици

Категорија: Духовни живот
Објављено: 08 Јуни 2023

На брду Бојчица код Осечине је, на празник Свете Тројице 2021.године, са благословом тадашњег епископа шабачког Лаврентија, блаженопочившег, а уз помоћ свештенства, локалне самоуправе у Осечини, верног народа и Хеликоптерске јединици МУП-а Србије, постављен велики прохромски крст – као сила и знамење, победни и спасоносни знак. 

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
ФОТО: Геополитика

Горан В. Ђорђевић: Постпатриотизам у Србији – легенда о паду

Категорија: Анализа
Објављено: 05 Јуни 2023

Данас у Србији сваки патриотизам се (погрешно и злонамерно) доживљава само као позив у рат. И на том нивоу се исцрпљује. Сведен на скуп архаичних елемената, без способности да се претвори у отпор или активну одбрану. Тако је српски постпатриотизам бежећи од сопства, отворену издају питања слободе и суверенитета заменио за питања „идентитета“.

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
Др Марина Матић/Фото: Приватна архива

Храмови у нама

Категорија: Интервју
Објављено: 21 Мај 2023

Др Марина Матић је аутор капиталне студије Манастир Савина у XVIII веку. Православни идентитет и млетачка власт, која је објављена поткрај прошле године. У метежном XVIII веку, у опасном жрвњу између три велике силе (Отоманског царства, Венеције и Хабсбуршке монархије), Срби у Боки носе тешко бреме. Немају своју државу ни јединствену црквену организацију, изложени су уценама да превере и постану топовско месо у туђим ратовима. Па ипак, они мудро и далековидо налазе начине да одбране сопство и опстану. Симбол тога је Велика црква манастира Савина, први потпуно барокни православни храм у овом делу Приморја.

Пише: Мила Милосављевић

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
Насловна страна листа „Nation“ из Барселоне 1916.

Добровољци из Каталоније ратовали за Србију у Великом рату

Категорија: Друштво
Објављено: 20 Мај 2023

Геополитика открива нашој јавности непознату причу о ратним добровољцима из Каталоније који су се борили за Србију у Првом светском рату. Преносимо текст из листа „Nation“ - недељног журнала каталонске заједнице у Барселони од 11. новембар 1916.године: “Легионари Каталоније боре се на страни Србије против неправедног освајача српских земаља“ - пише „Nation“.

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
Јеромонах Данило игуман манастира Дубрава

Вера је наша победа

Категорија: Духовни живот
Објављено: 11 Мај 2023

Јеромонах отац Данило, игуман манастира Дубрава на Златибору, у коме је једна од две цркве, посвећена светом Василију Острошком, говори за Геополитику. Отац Данило благ је, скроман и лековит. Озари вас! Помислила сам како сви „старци – духовни боготражитељи“ помало личе. Отац Данило личи на старца Тадеја (иако каже да га није срео), личи на оца Петра Денковачког, и на оца Јулијана из Студенице и оца Саву Вазнесењског и монаха Јакова Туманског...Сви они личе једни на друге по умности, благости, енергији љубави, добронамерности, очинској брижности којом зраче... И по плавим очима светог Деспота Стефана. 

Пише: Весна Павловић

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share

Фотографија: Анастас Јовановић

Наслеђе кнеза Михаила

Категорија: Србија
Објављено: 10 Мај 2023

Пише: др Миша Ђурковић

Ове године навршава се 200 година од рођења и 155 година од смрти најобразованијег и можда најзначајнијег владара Србије у 19. веку, Михаила Обреновића. Топчидерска трагедија зауставила је Михаила у пуној снази, али и снажан и континуиран успон Србије, коју је он за свега осам година радикално променио набоље и устројио као веома солидну и организовану државу.

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
ФОТО: Рудолф Хензел и Петар Хандке

Да ли би васпитачи требало да постављају границе адолесцентима?

Категорија: Наука
Објављено: 10 Мај 2023

Васпитач који дозвољава насиље занемарује основно људско право. Такође, жртва насилног чина мора осетити одлучном интервенцијом васпитача да је тај чин осуђен, да је она сама заштићена и да ће добити утеху и задовољење.

Пише: др Рудолф Хензел

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
ФОТО: Википедиа. Бауцен је град у немачкој савезној држави Саксонија, који се пре 1868, звао Будишин град и важи за политички и културни центар Лужичких Срба.

Лужички Срби имали план да оснују сопствену државу

Категорија: Анализа
Објављено: 09 Мај 2023

Геополитика доноси интригантну причу о адвокату Георги Ренчу из Бауцена у Немачкој (пре 1868.године носио име Будишин град), који је настојао да крајем Другог светског рата, уз помоћ Стаљина и Тита, оснује државу Лужичких Срба. Његове две ћерке Ханжа и Лудмила у орману свог оца проналазе визит карту југословенског председника Јосипа Броза Тита и прашњаву фасциклу на којој је ћириличним писмом исписано: Лужичка република, планске карте за индустрију, пољопривреду и саобраћај. Георг Ренч је 1951, под мистериозним околностима осуђен на 25 година затвора.

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
ФОТО: Медија центар Београд

Пост је савезник да пронађемо своје духовно срце

Категорија: Духовни живот
Објављено: 03 Мај 2023

Презвитер Оливер Суботић, парох Храма Светог Александра Невског на Дорћолу, доктор социолошких наука и информатички инжењер, говори за сајт магазина Геополитика 

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
ФОТО: Радио Борово

Сећање на проту Душана Колунџића 1938 – 2020

Категорија: Духовни живот
Објављено: 29 Април 2023

Отишао је тихо као што је и живео, као човек кога су красиле фине хришћанске особине, уважаван и цењен не само од својих парохијана већ и од свих других с којима се сретао. Имао је место у времену које није било празно, а у ратном вихору помагао је свој народ угрожен санкцијама, блокадом и неправдама. Он се лепо одужио вери и нацији, и до свог последњег часа деловао на опште добро, а у нашој Цркви остаће као општепризната и општепозната личност.

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
ФОТО: Википедиа

Од Бахмута до Бахмута 1753-2023

Категорија: Анализа
Објављено: 25 Април 2023

Погранични редут или шанац још од Петра Великог, чак и од Ивана Грозног, српски пукови у време царице Јелисавете од Бахмута 1753. сачињавају седиште Славјано-Сербије. Бахмут, који већ почиње да се назива новим Стаљинградом, могао би бити својеврсна метафора руско-српских односа кроз историју.

Пише: Проф. др Бошко И. Бојовић 

Опширније …

Tweet
Share
Share
Share
  1. Сукоб елита и хроника најављених револуција: Ко ће и зашто први пући, Америка или Кина?
  2. Непозната, важна књига о страдању Срба у НДХ и Југославији
  3. Завера постоји
  4. Грчка и Косово: веза за једну ноћ
  5. Неутралност Аустрије све упитнија
  6. Манастир Орешковица - Мали Јерусалим
  7. Манастир Савина као симбол и образац
  8. Косово неће моћи да буде посебна држава без подршке Србије
  9. Нико нема мандат да преговара о независности Косова
  10. На светлом трагу пријатељства

Страна 6 од 27

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10

Актуелно

  • Понедељак, 02 Јуни 2025

    СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА
  • Петак, 30 Мај 2025

    Нападнуто јавно образовање
  • Понедељак, 26 Мај 2025

    НБС: Србија од данас део јединственог подручја плаћања у еврима
  • Петак, 02 Мај 2025

    ДСД честитало ОШ „Степа Степановић" у Текеришу 182 године постојања
  • Недеља, 20 Април 2025

    Познати руски рвач Александар Карељин посетиће Србију
  • Уторак, 08 Април 2025

    „У име раскола“: Србија прва земља у којој ће се видети како изгледа – политичка драма православља
  • Четвртак, 03 Април 2025

    Промоције књиге о руским добровољцима у Републици Српској
  • Уторак, 01 Април 2025

    Путин примио Додика
  • Субота, 18 Јануар 2025

    Српски демократски савез: Подржавамо протесте студената, осуђујемо злоупотребе и покушаје њиховог присвајања
Geopolitka anim gif
  • Духовни живот
  • Култура
  • Здравље
  • Наука и технологија
Kontinutet hladnog rata


  • Почетна
  • О нама
  • Контакт
  • Маркетинг
  • Услови


© Geopolitika

Powered by IT Sevice