Француски војни часопис L ’Image de la guerre, (Сликe рата), објавио је 1915. године текст о српским комитама швајцарског лекара и хуманисте др Виктора Куна који је два балканска рата провео у Србији као лекар, а у Првом светском рату прошао сва ратишта са српском војском, све време лечећи рањенике.
Др Виктор Кун
Нерегуларну војску чине комити. Непроцењиве заслуге којима су ове елитне трупе задужиле српску војску су нам већ познате као и вечна слава којом су се овенчали у Куманову и Монастиру (Битољ, прим. прир.). Ова чета је основана 1903. године. Циљ јој је био заштита Срба у Старој Србији (област Монастир-Ускуб) и Македонији од крађе и малтретирања од стране Турака, Арнаута и од Бугара који су такође послали своје комите са циљем да се земља бугаризује.
При уласку добровољца у комитску чету од њега се тражи да положи заклетву на апсолутну лојалност надређеном. Свака јака чета од 5 до 30 људи на свом челу има заповедника: војводу, који по својој вољи може да располаже животом својих људи. Све чете су уједињене под влашћу врховне команде. Нема старосне границе да се постане комита, у чету се примају чак и жене. Интелектуалци, официри, учитељи, комите углавном говоре бугарски и турски; морају се добро упознати са навикама становника области у којој живе и од њих се тражи да до детаља познају географију те регије.
Лети живе у шумама, а зими се крију код сељака. Уколико доће до ратног сукоба, официри који су припадници комитске чете могу да се врате на своје место у регуларној војсци или да остану са својом браћом. Оружје, новац и храну комитима додељује држава. Нерегуларци или комити су увек униформисани док војници регуларне војске, посебно они два последња позива (другопозивци и трећепозивци), немају униформу.
За време рата комити се више не крију и не врше пропаганду; њихов једини циљ је да иду напред, да предводе војску, да иду у извидницу, да уништавају мостове, телеграфске мреже, да дижу у ваздух складишта муниције и утврђења и на крају да продру у непријатељске трупе, да их заузму са бока или иза леђа и да, бацајући бомбе, изазову панику у њиховим редовима. Један комита никад жив не пада у руке непријатељу; ако види да ће бити ухваћен, сам се убија. Велики су идеалисти и родољуби ови комити које смо пречесто желели да назовемо разбојницима!
Извор: Француски војни часопис L ’Image de la guerre, (Сликe рата), Париз, 01. август 1915.
Др Виктор Кун – велики пријатељ Срба
Др Виктор Кун (1887 – 1919), швајцарски лекар и хуманиста, који је два балканска рата провео у Србији као лекар, а у Првом светском рату прошао сва ратишта са српском војском, све време лечећи рањенике и пишући у швајцарским и француским листовима о злоделима Аустроугара и Бугара над српским народом. У јесен 1916. уз помоћ Црвеног крста САД отвара санаторијум у Швајцарској, у планинском селу Лејзину, искључиво за Србе оболеле од туберкулозе, тешко болесне и рањене, запосливши истовремено и српске лекаре. Преминуо је крајем јануара 1919. када је изненадно убијен од стране пацијента, ментално поремећеног болесника Милосава Милановића. Трошкове сахране трагично преминулог др Викора Кина сносила је југословенска влада.
Mилан Старчевић
