Према професору Нају, паметна моћ се разликује од тврде моћи, али се разликује и од меке. То је зато што паметна моћ није трећи тип, већ је метод. Паметна моћ се односи на препознавање различитих облика моћи и инструмената које може да користи. Поред тога, он тврди да паметна моћ значи постављање структуриране политичке агенде како би се постигли одређени циљеви.
Ауторке: проф. др Љупка Катана и Донокхон Хамзаева (Donokhon Khamzaeva), студенткиња курса Међународни односи теорија, Вебстер универзитет у Ташкенту
Било који облик насиља и штете, спољни или унутрашњи утицај, санкције или други економски утицаји, књиге и литература, концерти и култура, војска и географија – свака од ових речи може се мање-више описати као „моћ“. Можемо назвати „моћним“ скоро све – ако земља преживљава у рату као једна нација, или уместо тога, ако је било која земља започела рат као агресор. Дакле, ако моћ има толико варијација и опција, да ли то значи да су и оне подељене у различите категорије и да се могу користити у одговарајуће време? Пре него што пређемо на питање, хајде да идентификујемо шта је моћ, како се користи и које главне облике поприма.
Моћ – је стање деловања, способност да особа покаже и демонстрира своје способности кроз различите перспективе.
У категорији међународних односа, моћ је водеће средство за утицај, навигацију, задуживање и присиљавање било које земље или државе. Моћ се односи на изградњу високог поштовања према својој држави и нацији, приказивање својих капацитета и могућих реакција на нечије поступке према земљи. Моћ је у власништву, моћ се дели и моћ се широко користи. По правилу, способности повезујемо са физичким компонентама, силом и насиљем, међутим, добра вест је да су се, са технолошки развијеним модерним друштвима, извори и врсте моћи такође „модернизовали“ на свој начин.
И ту се суочавају тврде и паметне моћи. Логично, дефиниција тврде моћи из њеног имена је нешто „тешко и нефлексибилно“, и заиста јесте. Мека моћ је повезана са „владавином ненасиља “. Међутим у суровој стварности обе попримају много различитих облика, али са једном централном идејом за сваку: Моћ јесте утицај.
Као што сама дефиниција сугерише, тврда моћ је принцип утицаја, када земља показује свој ауторитет над другом земљом, што укључује колико су територије велике и које природне ресурсе држава поседује; географски положај или колико је лак приступ другим земљиштима земља; колико је велика и јака војска, војне технологије и које кораке могу предузети, или колико војника може бранити земљу у случају опасности. Синоними за тврде моћи су насиље, енергија, сила, тактика и ауторитет. Штавише, ризик је у томе што државе са тврдом моћи не само да чувају своје вредне ресурсе и опрему, већ обично одлучују да користе своју моћ у пракси. То се огледа у намерама да се покаже агресија и започне војно-специјалне операције, обично у суседним земљама и градовима, прогласе „историјске“ територије итд.
Историјски гледано, током одређеног периода цивилизације, тврда моћ је била једина опција за „преговоре“ и решавање проблема, тако да се и даље сматра нечим застарелим и ирелевантним у данашњој светској перцепцији. Разлог зашто се тврда моћ може сматрати ирелевантном је тај што привремено постоји мека моћ – друга главна алтернатива за тврду моћ, са својим карактеристикама и условима коришћења.
Мека моћ је релативно нов термин који је сковао професор Харвард универзитета, Џозеф С. Нај 1990. године који је овог маја преминуо навршивши 88 година. Он је својим истраживањима имао утицаја на бројне лидере и носиоце спољно-политичке праксе.
За разлику од тврде моћи, која подразумева присиљавање некога користећи окрутне методе, мека моћ инсистира на либералном и дипломатском приступу. Једноставно речено, методе које користи мека моћ су неопипљиве, док тврда моћ практикује опипљив утицај у стварним случајевима.
Мека моћ је свуда око нас, где год и кад год идемо - понекад једноставно не обраћамо довољно пажње, али ако приметимо, утицај земаља са меком моћи је огроман. Обично се то показује утицајем других народа, култура, традиција и политике на нас.
Посебно за данашње генерације младих људи, ово укључује индустрију забаве, на пример музичку групу БТС из Јужне Кореје, аниме жанр Јапана, Марвелове филмове Сједињених Држава и још много тога; постоје милиони примера, укључујући храну - грузијску кухињу и украјински боршч у Узбекистану…, као и храну Италије, француска вина, културу и музику Велике Британије и тако даље. Сви ти „мали“ елементи којима смо окружени - кључни су елементи меке моћи.
Мека моћ “убеђује” друге да желе оно што ми већ имамо; утиче на наш начин живота када желимо да следимо „европске“ или било које друге манире, рецимо да школски програми изгледају као јапански или нега коже као корејска. Поред тога, земље промовишу свој идентитет и промовишу сферу туризма алатима као што су убеђивање, јак имиџ бренда и репутација. Да би се успоставила стабилна слика бренда, требало би обавити ефикасан рад у маркетингу и односима с јавношћу, примера ради.
Како професор Линус Хагстрем тврди, мека моћ је потенцијално опасна, иако изгледа невино. И овај став је заиста близу стварности. Мека моћ такође има своје мрачне стране, које велике силе често више воле да игноришу или приказују кроз позитивна сочива, скривајући истину. А то се једноставно назива - пропаганда, посебно током ратних времена. Мека моћ није о бруталним перспективама, већ о психолошком „притиску“. Разлика са тврдом моћи јесте да – уколико не пратите ниједан од њених „утицаја“, - то је сопствени избор и нико вас неће бити примораван на то.
Моћне државе чине све што могу да изграде јаку слику и репутацију моћи и где куд-и-камо многи људи сањају да живе, или бар да студирају или проводе неко време путујући. Један од главних примера су САД. Размишљајући о Централној Азији чија је “земља снова” САД, и онима који имају такозвани „амерички сан“ (не само у Централној Азији), ова тврдња се показује као истина. Иако сви знамо о могућим изазовима ако се заиста преселите у Америку, такође знамо да се америчка политика и прописи мењају; и из неких разлога, није увек стабилна земља за живот уколико сте имигрант, што свакако зависи и од ваше специјалности, дипломе, статуса и новца. Нажалост, милиони људи у Америци живе много горе него у својој домовини и то је чињеница. Јер људи из обичних земаља доживљавају САД као најјачу економију и као земљу бескрајних могућности.
Како сугерише Глобални индекс меке моћи Бренд Финанса (Brand Finance Global Soft Power Index) за 2024. годину, Сједињене Државе и Уједињено Краљевство су најутицајније нације са развијеном меком моћи. Кина је рангирана на јаком трећем месту. Немачка је на 5. месту, а Катар побољшава своју позицију након Светског првенства у фудбалу 2022. године.
„Тврда моћ штети мекој моћи“ – каже Бренд Финанс, наводећи пример земаља у рату попут Русије, Украјине и Израела. Узбекистан примера ради спроводи меку моћ, приказујући богату историју и културу, отварајући границе за туристе из целог света и популаризујући своју националну кухињу. Град у Узбекистану Самарканд, налази се на УНЕСКО-вој листи светске баштине.
Мека моћ: дискусије током предавања на курсу о теоријама међународних односа
Откако смо разговарали на предавањима професорке Катане, ми као студенти на Вебстер универзитету у Ташкенту, посветили смо већу пажњу теми тврде моћи такође која се ослања на бруталне праксе, док се мека моћ ослања на дискусије и убеђивања. На предавањима смо дошли до закључка да можемо применити теорије међународних односа како бисмо проширили објашњења ове теме, а ка објашњењу исте.
По својим карактеристикама, тврде моћи имају тенденцију да изгледају као модел реалистичке теорије, која инсистира на држави као главном актеру и ставља нагласак на територије и војске.
У вези са тим, реалисти виде државе са веома различитим религијама, идеологијама или економским системима као прилично сличне у својим поступцима у вези са националном моћи (Pevehouse J.C., Goldstein J.S, 2020).
Насупрот томе, мека моћ ће се вероватније прилагодити либералистичким и конструктивним теоријама, посебно ће створити добру комбинацију са конструктивизмом. Конструктивизам посматра међународне односе као друштвену конструкцију, а појединци су главни актери. То значи да људи виде свет у зависности од својих културних, друштвених искустава и порекла. Конструктивисти озбиљно схватају личне факторе попут корена особе, идентитета, нације и других институција које обликују људско понашање.
Као што је горе објашњено, тврда моћ има јаке историјске корене, јер су сви ратови или други оружани сукоби директни примери употребе тврде силе. Међутим, одређени периоди нису вечни, време се мења и оно што је раније важило може изгубити свој потенцијал током времена. Савремени свет је изграђен (и још увек се гради) на принципима демократије и признавања људских права и либерализма. Све ово је тежило смањењу утицаја тврде силе на људе. А у данашње време све више држава предузима дипломатске и преговарачке кораке за успостављање светског мира и сарадње;
Лидери попут председника, краљица и краљева, премијера и других високих званичника већ су схватили да је мирна дипломатија кориснија и да има дугорочну сигурност, него улазак у сукоб и губитак економских поена, као и суочавање са могућим колапсом војске земље.
Паметна моћ
Ништа радикално није добро! То је разлог зашто су модерни системи развили идеју „паметне моћи“. Она се сматра златном средином будући да је увек добро размислити о идеалном балансу снага, када је свака „ставка“ пажљиво постављена на своје место у одговарајућем временском периоду. Земље могу користити моћ у складу са тим – у зависности од данашње политике, друштвених институција и других важних аспеката, који утичу на унутрашњу политику државе. На пример, према Лондонској школи економије и политичких наука, паметна моћ је била основни принцип Обамине спољне политике и говора, као и говора Хилари Клинтон, који су се залагали за паметну моћ. Чињеница је са се паметна моћ пројављује у говорима многих савремених политичара и теоретичара.
Према професору Нају, паметна моћ се разликује од тврде моћи, али се разликује и од меке. То је зато што паметна моћ није трећи тип, већ је метод. Паметна моћ се односи на препознавање различитих облика моћи и инструмената које може да користи. Поред тога, он тврди да паметна моћ значи постављање структуриране политичке агенде како би се постигли одређени циљеви.
Закључак
Рат је самодеструктиван. Са тачке гледишта студента, коаутора овог рада, као грађанке мирне земље Узбекистана, њен народ и она сама више цени ефекте меке моћи. Такође је чињеница да, како она сама каже – уколико би млади људи ове централно-азијске државе имали колективну прилику, они би се преселили у земљу са режимом меке моћи, која воли и цени све културе, живи у свом свету без узнемиравања других.
Заједничким радом и закључцима са наших предавања и током дискусија на ову тему, могли смо закључити да свака од врста силе које смо набројале има одређени утицај у међународним односима, будући да државе саме одлучују коју „страну приче“ да изаберу. Штавише земље и лидери ће управљати народом у складу са овим избором. Људска цивилизација се залаже за мир, безбедност и слободу вековима и још увек није пронашла једно заједничко решење. Идеје, погледи на свет и политичке позадине се веома разликују једни од других. У овом тренутку, паметна моћ је најбоља опција, будући да побољшавајући војне ресурсе и помажући у одбрани земље у сваком случају (искључиво у смислу поседовања чврсте моћи), а у паметној комбинацији са меким алатима, свака држава ће постићи просперитетан, задовољавајући живот.
Напомена: Овај чланак је припремљен за објављивање у дигиталном формату на веб сајту српског дигиталног магазина Геополитика. Сви подаци и анализе су засновани на релевантним академским изворима и актуелним истраживањима у области међународних односа.
