Актуелно

ФОТО: Википедиа. Бауцен је град у немачкој савезној држави Саксонија, који се пре 1868, звао Будишин град и важи за политички и културни центар Лужичких Срба.

Геополитика доноси интригантну причу о адвокату Георги Ренчу из Бауцена у Немачкој (пре 1868.године носио име Будишин град), који је настојао да крајем Другог светског рата, уз помоћ Стаљина и Тита, оснује државу Лужичких Срба. Његове две ћерке Ханжа и Лудмила у орману свог оца проналазе визит карту југословенског председника Јосипа Броза Тита и прашњаву фасциклу на којој је ћириличним писмом исписано: Лужичка република, планске карте за индустрију, пољопривреду и саобраћај. Георг Ренч је 1951, под мистериозним околностима осуђен на 25 година затвора.

Посебна држава за Лужички народ? Георг Ренч је следио овај план убрзо после Другог светског рата. Његове ћерке крећу у мистериозну потрагу за траговима. Да ли су све ово само бајке? После Другог светског рата, адвокат из Лужицa - Георг Ренч - играо је улогу у покеру великих суперсила. Барем тако сумњају његове две ћерке Ханжа Винтер и Лудмила Бисолд, које на очевом имању откривају ексклузивни политички трилер, који је могао променио историју Централне Немачке.

Посебна држава за Лужичке Србе

1945. године министри спољних послова четири силе победнице разговарали су о будућности Немачке у Москви. Још увек нема Истока и Запада и нема фиксних нових граница. Историјски час за Георга Ренча. Зато што су Лужички Срби – његови сународници – народ без своје државе. Уз помоћ Стаљина и југословенског шефа државе Тита, адвокат из Бауцена жели да од Немачке одвоји велике области између Лабе и Нисе, и оснује сопствену Лужичку државу. После очеве смрти, његове две ћерке Ханжа и Лудмила откривају значајне документе који упућују управо на то. У орману Георга Ренча проналазе визит карту југословенског председника Јозипа Броза Тита и прашњаву фасциклу. На њој је ћириличним писмом исписано: Лужичка република, планске карте за индустрију, пољопривреду и саобраћај. Али недостаје садржај фасцикле. Од тада, њих две се увек бави питањем: да ли је њихов отац имао посебну тајну и да ли све то има везе са његовим хапшењем? Јер 1951. године Георг Ренч је под мистериозним околностима осуђен на 25 година затвора, након чега је уследила професионална забрана и узнемиравање од стране диктаторске Јединствене социјалистичке партије Немачке.

На трагу очевих тајни

Трагови за тајне њиховог оца чувају се вероватно у Москви, у архиви КГБ-а, јер је га, 1950. године, Совјетска тајна полиција ухапсила. Ханжа и Лудмила крећу у потрагу, испитујући бивше пријатеље и колеге свог оца. Тада су уследили први наговештаји историчара. Убрзо након завршетка рата, мали круг лужичких интелектуалаца је заправо планирао сопствену државу. До сада је поглавље Лужичке републике било готово празно место у европској историографији, иако би око два одсто Немачке било издвојено и настала би нова држава у Европи. Богатство лигнита би можда претворило Лужичку државу у другу Швајцарску. Међутим, две ћерке Георга Ренча су скептичне. Да ли су све то само бајке или се иза тога заправо крије истинита прича? Уз помоћ немачких и лужичких историчара, њих две настављају „Трагом предака” и износе трагичну причу на видело – наду у слободу словенске мањине у Немачкој.

За Геополитику приредио: Милан Старчевић

Извор: mdr.de/geschichte/ns-zeit/zweiter-weltkrieg/nachkriegszeit/sorben-slawische-minderheit-georg-rentsch-100.html

www.geopolitikamagazin.com