Друштво
Геополитика у Медија центру организовала округли сто
Редакција Геополитике наставила је праксу организовања округлих столова на теме које су од виталног националног и државног интереса. Наш магазин је 5. новембра 2010. у Медија центру организовао округли сто под насловом „Србија: стратегија опстанка – путеви изласка из кризе“, на коме су учествовали домаћи и страни аутори, са следећим темама: др Срђа Трифковић, Спољнополитичке опције након слома униполарног поретка; Џејмс Бисет, Европска Унија – алтернатива постоји; проф. др Миломир Степић, Опстанак у судару са неокенанизмом на постмодерном Балкану; др Миша Ђурковић, Стратегије одбране и развој националног идентита; проф. др Божо Драшковић, Излазак из кризе економског система засновног на имитацији либералног капитализма; Александар Митић, Стратешке алтернативе и информисаност грађана; Милош Кнежевић, Србија: геостратешка дилема положаја и смера. У овом броју доносимо излагање др Срђе Трифковића, док ћемо делове излагања осталих учесника донети у наредним бројевима.
Геополитика организовала округли сто под насловом
Стратегија опстанка Србије
пише: Радмила Лончар
Мада је основни смисао постојања сваке државне заједнице очување и јачање њеног идентитета и интегритета у односу на окружење, Србија се налази у процесу суноврата пре свега због константног условљавања и обуздавања на међународном плану, оцењено је на округлом столу чија је тема била стратегија опстанка Србије.
Поводом 90 година од стварања Југославије
Југославија никада није допринела остварењу српских националних интереса, већ је вазда била оруђе њиховог систематског урушавања. У протекле две деценије распада друге Југославије много српског времена и снаге посвећено је потрази за квантитативном дефиницијом српског националног интереса као објективне датости. Притом, запостављена је далеко важнија чињеница непостојања српског националног интереса као начина мишљења, као поседовања моћи и као стратегије деловања доминантних елита српског политичког естаблишмента. Ови су хендикепи директна последица “југословенског” начина мишљења којим је само српска политичка и друштвена елита била заражена, за разлику од свих других народа бивше заједнице.
пише: Срђа Трифковић
Симо Ц. Ћирковић, дугогодишњи истраживач историје и новински уредник, аутор је књиге велике документарне вредности која ускоро треба да изађе из штампе под насловом
КО ЈЕ КО У НЕДИЋЕВОЈ СРБИЈИ
Ђенерал Недић спасао је део националне вертикале, реку избеглица из НДХ, али није био државни чинилац, био је тек човек једне дириговане власти. Државу није имао, али се борио за национ, из угла војника-антикомунисте. Није имао статус маршала Петена, био је затворен у окупирану територију, где је могао да говори, али не и да одлучује. То је била његова лична политичка драма. Део Босне је хтео, као и јасне ингеренције над Банатом, али Берлин за то није имао разумевања, јер су фронтови били прече играчке. У разговору с командантом Другог добровољачког корпуса Марисавом Петровићем 30. јануара 1944. рекао је: „Ни ја нисам пријатељ Немаца, али прилике и интереси српског народа захтевају овај садашњи став.“
Момчило Јокић, истраживач забрањених историјских истина, књижевник, публициста, новинар и аутор сензационалне књиге „Тајни досије – Јосип Броз“
Тито је био ванбрачно дете рођено из ''велике љубави'' угледне пољске грофице Марије која је удајом добила латифундију близу Сегедина и управника њеног имања Франца Амброза, која је чувајући част удовице обезбедила детету изузетно школовање и третман. Отац ће младог интелигентног сина коначно признати када исти дорасте за војну.
Замена идентитета Јосипа Амброза, касније алијас Тита, одиграла се у марту 1913. године када Јосип Броз умире, а његову животну биографију преузима витални Јосип Амброз, колега из војнообавештајног школског сектора гарнизона у Печују Аустроугарске монархије. Јосип Броз ће својом смрћу (рођен у Бечу, истински Хрват), без своје воље и знања, на предлог начелника школе Штанцера ''оживети'' поново у Јосипу Амброзу, алијас Титу!
Испод Београда постоји велики број лагума, пећина, тајних ходника и пролаза који су у највећој мери све до објављивања књиге „Београд испод Београда“ били непознати широј јавности. Новинар и истраживач Зоран Николић, један од аутора ове књиге, говори за Геополитику о том фасцинантном силаску у лавиринт београдских лагума и тунела.
Божидар Митровић, доктор правних наука, аутор капиталног рада «КолоВени (Словени)
«Законоправило» Светог Саве или «Крмчија» (од српске речи крманити «управљати се») од XIII века je први грађански кодекс Срба, Бугара и Руса хришћанског периода и данас је важећи црквени кодекс Српске, Руске и Бугарске православнe цркавe. То многи не знају а многи скривају. Реч је о уобичајеној западњачкој геостратегији намери да нас провинцијализују, како не бисмо схватили да смо у култури и праву били извориште. Да смо били прва средњевековна земља после Грчке која је «реинкарнирала» римско право, док су неке земље то учиниле тек почетком XIX века.
