У долини између два планинска горостаса Вукана и Сумровца, с десне стране речице Орешковице, недалеко од Бање Ждрело, општина Петровац на Млави, ниче Манастир из 14. века задужбина Светог Цара Лазара.
Овај манастир са црквом посвећеном Пресветој и Живоначалој Тројици обнавља се из темеља захваљујући прилозима верника, тридесетогодишњем организовању ходочасничких путовања у Свету Земљу, трудом и залагањем сестринства и јеромонаха Хаџи Душана Синаита. Овај манастир је уживао велики углед у прошлости, јер су у њему и у пећинама око њега обитавали подвижници и искусни испосници исихасте – синаити. Они су живели по строгим правилама пустињака синајског типика. Манастир Орешковица је у више наврата рушен а сравњен је са земљом за време аустро-турских ратова када су Турци на свиреп начин убили Игумана Пајсија и испосника Арсенија 1688.године. Одувек је манастир био познат као веома јак духовни центар где су се преписивале и издавале свете књиге. Лежао је у рушевинама све до 1989. године када је уз молитвену и финансијску подршку старца Архимандрита Тадеја из Витовнице, захваљујући великој жртви оца Душана и ктиторском прилогу Архиепископа Дамјана синајског почела обнова која још увек траје. Владика Дамјан из Манастира Свете Екатерине на Синају веома се обрадовао када је чуо да ће једна од цркви бити посвећена Светој Екатерини Синајској и дао је новчану помоћ за почетак изградње. Са благословом претходног епископа браничевског Саве изграђена је јединствена црква коју зовемо Нојева барка јер садржи три нивоа тј.три цркве у вертикали поређане једна изнад друге. А то су: црква Пресвете и Живоначалне Тројице, Свете Екатерине Синајске и Сабора Светих Апостола. Главну куполу цркве Пресвете Тројице краси Часни Крст "оригиналних димензија Христовог Крста 3,5 х 2 м. Ношен је из Србије у Јерусалим на Велики Петак па од Преторијума – тамнице Пилатове, улицом Христовог "Страдања – Виа Долороса до Голготе, где је освештан 2010.године.
Крст је свечано подигнут и постављен на главну куполу цркве Пресвете и Живоначалне Тројице Манастира Орешковица о празнику Ваведење Пресвете Богородице исте године. Два мања Часна Крста која красе две куполе звоника, освештана су на Голготи на Велики Петак 2011.године у Јерусалиму. Такође , поред ове цркве у којој се тренутно ради фрескопис, гради се и стара манастирска црква за коју је ношен и освештан Часни Крст на Голготи оргиналних димензија на Велики Петак у Јерусалиму 2016.године. Уз Божију помоћ доживећемо да и њега подигнемо. Отац Душан, духовник манастира, дошао је са Синаја у Србију са намером да обнови средњовековну традицију Синаита. Захваљујући великој подршци старца Тадеја манастир је заживео исихастичким духом. Велики духовник отац Душан тридесет година организује ходочасничка путовања у Свету Земљу, бави се истраживањем и проучавањем библијских Светих Места па је уз Божију помоћ настала и књига о Светој Земљи „Јерусалим волимо а за небески се молимо”, „Акатист Христовом Васкрсењу“ са мотивима из Свете Земље које се може поручити на манастирски мејл
Манастир организује ходочашће у Софију у Бугарску где се присуствује пресвлачењу моштију Светог краља Србског Стефана Уроша П Милутина. Манастир Орешковица је 2016. године приложио прелепу одежду „ручно рађену украшену и освештану на Христовом гробу, Голготи и Плочи Миропомазања у Храму Васкрсења у Јерусалиму, Храму Свете Недеље у Софији за мошти Светог краља Милутина а заузврат управа цркве је даривала одежду у којој су биле мошти Светог Краља Милутина годину дана. Одежда је положена у кивот у манастирској цркви Пресвете Тројице и пред њом се читају молитве за оздрављење свима онима који нису у могућности да оду у Софију.
“Благословени били и чајеве за здравље у славу и част Свете Екатерине пили“
Сестринство манастира Орешковице се бави скупљањем лековитог биља са Хомоља, прављењем разних мелема, тинктура, уља за лечење природним путем од разних здравствених тегоба и проблема тако да куповином манастирских производа учествујете у изградњи овог древног храма. Манастир заживљава и са окупљањем младих талентованих песника а такође и мати Екатерина пише духовне песме читав живот. Ово је песма коју сви веома воле а посвећена је Чудотворној Икони Пресветој Богородици – Умножитељки Жита песму је написала м.Екатерина 24 маја 1995.године.
Пријатељи проје ничег се не боје
О Пресвета Богородице молимо се
пред Твојом иконом названом Умножитељка жита,
да у нашој отаџбини не буде
рата, крађе, проклетства и мита.
О Пресвета Богомајко Ти призови на покајање
становнике земље ове
па ће бити благословеног
жита, кукуруза и проје.
Смилуј се Мајко Божија у временима
када настаје, глад
и спаси нас од помора
да нам свима сване благословена зора.
Мајко Божија покажи нам своју помоћ
и умножи свако зрно кукуруза
да се радују пријатељи проје
и да се ничега не боје.
Тада ће се правити благословена проја
а Покровом милости своје – чуваћеш
поља и њиве наше, биће много плода
рађаће се деца, па их неће доносити рода.
Хранитељко сиротих без мајке,
свих беспомоћних, удовица и сирочади,
болесних, тужних и немоћних.
Теби нек је вечна слава и хвала
што нам дајеш духовне, душевне и телесне хране,
снаге и утехе па опстајемо вековима
у врлетима суровог и крвавог Балкана.
Теби се молимо Пресвета Богомати,
која у ваздуху над пољима и њивама
благосиљаш сакупљене снопове жита,
да не буде помора и глади
и сва деца да буду благословена и сита.
Сваке недеље у манастиру Орешковици
служи се молебан Пресветој Богородици овај
да нас Пресвета избави из сваке невоље,
ко жели да се помоли, може доћи,
ти читаоче добро знај.
Свим читаоцима магазина Геополитике од срца желим да постану пријатељи проје, и да се ничега не боје.
Лековита соба старца Тадеја
У манастиру Орешковица старац Тадеј је долазио и тиховао, овде се одмарао од реке људи који су га посећивали дуги низ година у манастиру Витовница. По речима игуманије мати Екатарине ово је сада Спомен соба старца Тадеја у којој се налазе његове иконе, фотографије, од којих је једна мироточила, епитрахиљ у којем је читао молитве за здравље, као и кревет на којем се одмарао. И како је рекла мати, кандило са Огњем из Свете земље, гори даноноћно. Кревет старца Тадеја, који се налазио у тој келији, је исцелитељски. Мати сведочи да су се људи, који су имали одређени здравстени проблем, пошто би седели или преспавали на том кревету, осећали много боље.
- Старац Тадеј нас не заборавља – кажи мати Екатарина.
Весна Павловић
