Вилијам Енгдал, познати светски геополитички аналитичар и економиста, говори за Геополитику о рату у Сирији
Сиријско питање је на једном нивоу веома једноставно, док је на другом – један од најкомпликованијих ратова у геополитичком смислу у последњих неколико стотина година. Имате рат између евроазијских нација, укључујући делове Европске уније, посебно Русије, и, у великом степену, Кине и Ирана против НАТО-а, потпомогнутог Саудијском Арабијом, Катаром и Турском.
Разговор водила: Биљана Ђоровић
Вилијам Енгдал, геополитички аналитичар и економиста, истраживач је чије књиге и студије омогућавају читаоцу да продре у суштину процеса дугог трајања у чијој је основи амбиција банкстера − шачице водећих светских банака и компанија − артикулисана након 1945. да завлада светом. Прва књига Вилијама Енгдала, „Столеће рата: англо-америчка нафтна политика и Нови светски поредак“, разматрала је скривене агенде вођења ратова и улогу политике нафте и енергената у бројним догађајима, попут првог нафтног шока раних седамдесетих, збацивања шаха у Ирану 1979. Вилијам Енгдал је, између осталог, аутор књига„Семе уништења: Скривена агенда ГМО“, „Доминација пуног спектра: Тоталитарна демократија и Нови светски поредак“, „Богови новца: Волстрит и смрт Америчког века“ и, прошле године, „Митови, нафта и свети рат“.
Како Ви, као геополитички аналитичар који веома добро познаје скривену агенду Новог светског поретка, ишчитавате кодове сиријске кризе?
- Сиријско питање је на једном нивоу веома једноставно, док је на другом – један од најкомпликованијих ратова у геополитичком смислу у последњих неколико стотина година. Имате рат између евроазијских нација, укључујући делове Европске уније, посебно Русије, и, у великом степену, Кине и Ирана, против НАТО-а, потпомогнутог Саудијском Арабијом, Катаром и Турском. За Русију је то сукоб од великог значаја зато што, уколико би изгубила Сирију, Русија изгубила своју једину поморску базу у Медитерану у време када се претње НАТО-а повећавају а не умањују од завршетка хладног рата. За Кину је то такође изузетно значајно зато што је Кина сада суочена са азијским окретањем Обами, што у ствари подразумева присуство Пентагона у Аустралији, Филипинима, Јапану и Јужној Кореји, који су у потпуности окренути против Кине као независне земље, тако да се свакога дана може очекивати војни притисак на Кину у коме би Кинези били уништени, будући да је војна моћ Америке једна феноменална машина.
Савез Русије, Ирана и Кине, који ја називам гвозденим троуглом отпора, подвукао је црту пре две године када су ове државе рекле: „У реду, ми смо зажмурили над либијским питањем, а ви сте нас слагали у вези са резолуцијом УН. Нећемо поново направити исту грешку у вези са Сиријом“. И оне се држе веома чврсто када је у питању Сирија. Други аспект овог питања је постојање дугорочне агенде Пентагона које је описао пензионисани генерал Весли Кларк у Сан Франциску 2007. године. Ради се о тајном плану Пентагона који му је био показан одмах након 11. септембра 2001. по коме се седам земаља нашло на листи за удар Пентагона. По овој агенди, требало је извести промену режима војном силом у следећим земљама: Ираку, Сирији, Ирану, Сомалији, Либану, Либији и Судану. И то је у великој мери био план који је у неким земљама био изведен употребом оружја меке моћи, тзв. Твитер револуцијом, како је то било на Тахир скверу у Египту пре две године, која није припремила пут за египатску демократију, већ за (и нема речи којима би се то могло боље описати) исламистичко-фашистички политички режим предвођен Муслиманским братством које је произишло као једина организована политичка снага, подржана од самог почетка од Вашингтона. Обама има шест саветника који су или чланови Муслиманског братства или велики симпатизери Муслиманског братства, и повезани су са њим на различите начине. Дакле, агенда САД је да подрже Муслиманско братство у муслиманском свету од Авганистана, Пакистана до Блиског истока. У влади Туниса доминира Муслиманско братство; у Египту до војне интервенције Морси и Муслиманско братство су били на путу да створе фашистичку државу, диктатуру предвођену Браћом. То је основа стратегије коју су примениле САД и сврха тога је контрола енергетских коридора од којих је зависна Кина; да контролишу Русију, да јој задају ударац и тиме онемогуће оно што је Бжежински у својој књизи из 1997. године „Велика шаховска табла“ назвао јединим ривалима америчке супермоћи, а то су земље Евроазије када се удруже. Америчка спољна политика, америчка војна политика је након завршетка хладног рата била усмерена ка циљу да држи Кину, Русију, Иран и земље између њих раздвојеним како не би створиле паневроазијску економску, политичку и војну унију, и тако обезбеди да Вашингтон остане једини стожер моћи. То је шира агенда која се налази иза сиријског сукоба. Након рушења Гадафијевог режима у Либији, неоконзервативци, конзервативци, јастребови рата из Пентагона и Вашингтона су били пуни самопоуздања када су кренули на Сирију и били су убеђени да је питање дана када ће Асад нестати са сцене. То се није догодило зато што се Руси, Иранци и Кинези нису овога пута сложили ни са једном резолуцијом УН, што је Обамину намеру да успостави зону забране лета учинило страховито тешком, што су они покушали да прикривено ураде, али то се показало катастрофичним.
Да ли се свет налази на ивици трећег светског рата? Да ли би сиријска криза могла да произведе један такав сукоб који би се водио и нуклеарним оружјем?
- Морам да се сложим са Владимиром Путином који пре више од месец дана изјавио да ситуација у Сирији, управо због великог броја држава које ту имају своје интересе, као што су Русија, Кина и Иран, Турска, Саудијска Арабија, Катар, САД и Француска и, свакако, НАТО, има потенцијал веома лаке ескалације у сукоб светских размера. Погледајмо сценарио који је изгледало да ће бити реализован пре само неколико недеља, по коме би САД у апсолутној супротности са међународним правом унилатерално ушле у ваздушни простор Сирије и бомбардовале државу која никога није напала, под оптужбом употребе хемијског оружја. САД би одлучиле како би извеле бомбардовање, колико дуго би оно трајало и којим интензитетом, а потом би на границу са Сиријом инсталирале копнене трупе финансиране од стране Саудијске Арабије и Катара. То би се такође догодило и са територија Турске као и Јордана, који је, према поузданим извештајима, опкољен особљем ЦИА које тренира плаћенике како би у Сирију ушле са јорданске границе. Имали бисмо, дакле, комплетну инвазију на Сирију, са страним плаћеницима међу којима је најзначајнија Ал Каида, у којој волонтирају потенцијални бомбаши самоубице који долазе из свих крајева исламског света − из Пакистана, Саудијске Арабије − како би спроводили Џихад унутар Сирије, против мањинских алавита од којих води порекло и породица Башара ел Асада. То је ситуација која отвара могућност да Иран буде испровоциран да употреби регуларно оружје и затвори Ормузски мореуз за проток нафте од кога зависе Кина, читава Азија, велики део Европе и Запада, и то би имало страховите ефекте на цену нафте и деривата, поскупљујући их, највероватније дупло, за свега неколико недеља. Осим тога, треба имати у виду да су нафтна поља Ал Гауар (Al Ghawar) и највећи комплекс рафинерија нафте углавном насељени шиитима. Постоји веома велика сумња да је иранска револуционарна гарда тренирала „спаваче“ у Саудијској Арабији, за сценарио „Судњег дана“, који су спремни да дигну у ваздух овај комплекс рафинерија који би имали девастирајуће ефекте на Саудијску Арабију али и на светску економију нафте као и целокупну економију. То би довело до ескалације сукоба између сунита и шиита, чему смо се ионако веома много приближили. Све у свему, ради се о заиста веома опасној ситуацији. Поред тога, упркос тврдњи Обаме да пристаје на руску иницијативу, по којој треба испитати тврдње о употреби хемијског оружја у Сирији и уништити га како би се уклонили разлози за војну интервенцију, ЦИА активно испоручује оружје такозваним побуњеницима, а у ствари плаћеницима и терористима у Јордану, који прелазе границу и улазе у Сирију, што ће свакако водити даљој ескалацији рата.
Село Малула, древна хришћанска насеобина која се налази на северу Дамаска, пре неколико недеља ослобођено је опсаде џихадиста. Малула је симбол хришћанства у читавој регији. Ви сте аутор књиге „Митови, нафта и свети рат“. Како видите перспективе развоја сиријске кризе у контексту рата против хришћана који се континуирано одвија?
- Џихадисти који су опколили ово хришћанско село и вршили терор над невиним хришћанским цивилима су фанатични исламски фундаменталисти. Неопходно је вратити се вековима уназад, све до 1080. године када је основана милитантна секта Хашашина (Hashashins), убица (енг.Assassins), да би се разумело како то функционише. Убицама – асасинима – давани су наркотици, хашиш, и у стању еуфорије био им је обећаван рај са седам лепих девица, да би затим били послати да убијају у стању потпуне психотичне пометње. Џихадисти какве имамо данас, салафисти из саудијско арабијског арсенала и других места, су, према подацима које ја добијам, тренирани на исти начин.
Први које су они кренули да убијају били су неверници − а то су за њих сви који не деле њихову веру. Започели су са суфијима, који представљају најмирољубивију спиритуалну грану Ислама и џихадисти су започели да уништавају суфијске џамије, убијају суфијске имаме и тако даље. Затим су наставили са хришћанима у Египту, а сада то исто раде и у Сирији. Они то раде по правилу по коме свако ко није један од њих заслужује да умре јер није благословен од Алаха.
То је без икакве сумње лудило, а никако пут ка божанском, и било би занимљиво знати да ли се џихадисти буквално налазе у стању дрогираности, да ли их њихови команданти доводе у стање психотичне хипнозе када извршавају оваква убиства.
Да ли овај процес можемо видети као део плана Светске владе да контролише свет помоћу једне светске религије?
- То је веома занимљиво и веома комплексно питање. Јасно је да власт сконцентрисана у Вашингтону, Њујорку (Волстриту) и Лондону, коју имају моћни и веома лоши људи, жели да има потпуну контролу над читавим светом. Неки их називају Светском владом, и њихов је циљ да уништи било какву опозицију, да потпуно уништи слободу на планети и буквално креира свет Великог брата из Орвелове „1984.“ што смо могли веома добро да видимо у Сноуденовим открићима о степену шпијунирања које спроводи НСА, која су показала да смо сви непрекидно шпијунирани, укључујући владине званичнике, НАТО и савезнике. Успостављање глобалне тоталитарне контроле примарни је циљ Светске владе, а религија је историјски била инструмент контроле, обећавајући људима рај на оном свету уколико на овом буду потчињени према својим господарима. Фамилија Рокфелер је потрошила значајна финансијска средства како би реализовала своју опсесивну идеју о креирању једне синтетичке религије која би деловала као главни инструмент контроле. Неки моји пријатељи, који су се овом страном религије много темељније бавили од мене, сматрају да су ови веома лоши људи на Западу фасцинирани идејом да употребе Ислам као основу за јединствену светску религију. Да ли је то тачно или не, не бих могао поуздано да тврдим, но, једно је свакако јасно: људи који доминирају Волстритом, та моћна кабала (то свакако нису људи који живе у САД који углавном немају појма шта су им ови зликовци урадили), тај Левијатан који је преузео контролу над свим демократским институцијама које су некада биле Америка, током последњих четрдесет-педесет година, та моћ је веома одлучна да драстично смањи глобалну популацију, и то је разлог због кога се свим силама намеће „Монсанто“ и ГМО – франкенштајновски експерименти. И због тога се контролише снабдевање храном читавих држава; они желе да контролишу енергију и то је узрок вођења већине ратова укључујући и овај за Сирију. Сиријски рат има у својој позадини огромну енергетску агенду са чије се друге стране налази контрола новца и због тога се ствара јединствена држава у којој су сви контролисани. Сви банковни рачуни су надгледани од стране америчке НСА, сваки проток новца било где у свету су такође надгледани, Ирану је недавно уведен нови сет санкција. Шта је оно што је ново у овим санкцијама? На темељу одлуке Већа ЕУ, „Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication (SWIFT)“ је објавио да му је наложена обустава својих комуникацијских услуга иранским финансијским институцијама које су предмет европских санкција. „SWIFT“ управља светском комуникацијском мрежом међу финансијским телима и пружа софтвер и платформу који су неопходни за нормалан рад финансијских институција. Самим тим, неопходан је и Ирану за продају нафте као и за друге финансијске трансакције. Веће Европе забранило је компанијама попут „SWIFT“ да наставе са пружањем специјализованих услуга иранским банкама које су обухваћене ЕУ санкцијама. И као што је „SWIFT“ објавио на својој веб страници, „искључивање банака је невероватан и досад невиђен потез. Он је директан резултат међународне и мултилатералне акције спроведене са циљем да се интензивирају финансијске санкције против Ирана“.
То потврђује колико је глобалистима једноставно да успоставе тоталну контролу. Можемо оне који контролишу дешавања у свету звати Светском владом а можемо их назвати и фашистичком кабалом – свеједно. Јасно је да је њихов циљ свеопшта контрола свакога, непрекидно и на сваком месту.
Шта је, по Вашем мишљењу, било пресудно у заустављању ескалације сиријске кризе крајем августа, када је изгледало да је бомбардовање Сирије од стране НАТО-а сасвим извесно?
- Гласање британског парламента је било веома значајно али је од највећег значаја био тренутак када је руски председник Владимир Путин на самиту Г20 у Санкт Петерсбургу преузео кормило над ситуацијом након што је Обама, веома глупо, желео да као разлог за рат употреби изанђале лажи о употреби хемијског оружја од стране владе Башара ел Асада без експертизе међународних институција, и одузимајући право сиријској влади да изнесе своје аргументе. Генерали војске САД су били против интервенције, већина чланова Конгреса је била против, папа такође; дакле, Обама је био уцењен од кабале неоконзервативаца, израелског лобија у Вашингтону, „AIPAC“ и осталих, као и Саудијском Арабијом која има моћни лоби у нафтној и војној индустрији у Вашингтону – пријатеље принца Бандара.
Током говора из Беле куће посвећеног Сирији, 10. септембра, Барак Обама се залагао за улазак САД у сиријски грађански рат на страни побуњеника, предвођених Џабат ал Нусром, директним огранком Ал Каиде у Ираку, које је описао као „најефикаснију борбену силу у Сирији“, при чему је изговорио реченицу која би требало да добије посебно место у анализи орвелијанског новоговора: „Већина сиријског народа – и сиријска опозиција с којом радимо – само жели да живи у миру, достојанствено и у слободи“.
- То је опсцено. Подсвесно ни нема друге речи којом бих то прокоментарисао. Ал Каида убија хришћане, убија друге муслиманске групације и све који јој се нађу на путу. Данима гледамо видео-материјале који показују застрашујуће насиље, попут убиства војника сиријске војске коме је извађено срце, а потом поједено од стране припадника Ал Каиде, пред камерама. Кога то хвали Обама и којим речима? Ти људи су гори од животиња. Иронија је у томе што је Влада САД званично оптужила Ал Каиду за највећи напад на америчкој територији – уништење Светског трговинског центра и напад на Пентагон − тако да је за већину Американаца Ал Каида најпрезренија терористичка организација на свету, а сада је, одједном, по Обаминим речима, то мирољубива и према сиријском народу пријатељска организација, коју САД треба да подрже. Интензитет лажи којима је праћен рат у Сирији од стране Владе САД је невероватан и сада је наступио прави колапс поверења у институције система и медије. Веома је важно да људи преузму одговорност за сопствену судбину, да ми као људи, било да смо Американци, Сиријци, Срби, Немци или било који други народ, преузмемо ту одговорност и створимо институције државе које обезбеђују успоставу истинске демократије уместо постојећих које нас третирају као робове. То је задатак који је пред нама.
Како оцењујете понашање ЕУ током претње оружаном интервенцијом на Сирију? Какав је значај чињенице да су се британски посланици 28. августа успротивили предлогу Владе да се изврши војна интервенција у Сирији са 285 гласова против, док је за резолуцију гласало 272 посланика?
- То је било изузетно важно гласање са изненађујућим исходом. Камерун такав исход свакако није очекивао. Камерун би активно ушао у овај рат још пре две године да је могао. Оланд и Фабијус у Француској би учинили исто. Француска гаји наполеонске обмане о поновној успостави своје империје на Блиском истоку. Сирија је после Првог светског рата, као и Либан, била у поседу Француске. Но, популација у Европи се веома много противи интервенцији у Сирији и не види ниједан разлог због кога би интервенција била изведена.
Да ли ће глобалисти након неуспеха који су претрпели у покушају да реализују још једно Томахавк бомбардовање сада интензивирати сукобе на религијској основи као стратешког правца деловања у циљу уништења Сирије?
- Управо то раде. Принц Бандар бин Султан је био амбасадор у САД, а сада је генерални секретар Националног безбедносног савета Саудијске Арабије. У веома је блиским односима са фамилијом Буш и снажно је посвећен промени режима у Сирији и довођењу сунита на власт. Иста је ствар и са Катаром и Турском које су сунитске државе. Постоји директна претња од ескалације рата на релацији сунити–шиити, будући да је Иран земља у којој 90% становништва исповеда шииитски имамитски ислам, док су у Сирији 70% сунити, а 15% алавити. Не треба заборавити ни на Хезболах у Либану. ЦИА је достављала оружје побуњеницима, Ал Каиди и другима, како би борбе ескалирале управо у време када је сиријска влада односила значајне победе над терористима. Америчко бомбардовање је, по свему судећи, престало да буде непосредна опасност, али у исто време Саудијска Арабија одваја милијарде долара за оружје и, судећи по извештајима, побуњеницима се доставља и хемијско наоружање како би Сирија била девастирана у што већој мери. Уништавање Сирије и сиријског становништва је трагично и тако страхотних размера да надилази Гернику из доба шпанског грађанског рата тридесетих година прошлог века.
Управо радите на студији која ће детаљно образложити скривену агенду према Сирији и начине на које се она спроводи. Који сте стратешки правац анализе подузели у овој својој књизи?
- Да, тренутно пишем књигу „Амерички џихад, свети ратови и одбрана наше невиности“ и у њој говорим о војноидустријском комплексу, Америци, Европи и НАТО-у којим доминирају Вашингтон и Пентагон, као и манипулацијама ЦИА и других агенција Ал Каидом, Муслиманским братством и различитим џихадистичким покретима попут Фетула Гулана (Fethullah Gülen) из Турске, који се заправо налази у Пенсилванији, као и мреже исламистичких школа које се налазе на сто двадесет различитих места у свету, укључујући централну Азију. Ради се о опсежној анализи која би требало да допринесе разумевању овог веома сложеног сукоба чије су главне компоненте недовољно расветљене.
Геополитика број 67, октобар 2013
