Др Сергеј Правосудов, директор „Института националне енергетике“у Русији
Треба истаћи да ће, захваљујући раду НИС-а и пројекту „Јужни ток“, Србија постати кључни партнер „Гаспрома“на југу Европе.
Главну активу компаније НИС чине рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду. Оне су 1999. године биле тешко оштећене у бомбардовањима авијације НАТО-а. То уопште не чуди, пошто су бомбардовања имала за циљ уништавање тачака раста привреде Србије.
Када је влада Србије одлучила да приватизује НИС, западне компаније нису испољиле заинтересованост за модернизацију рафинерија нафте. Ствар је у томе што у Европи има јако много рафинерија нафте које не раде пуним капацитетом. Да је нека западна компанија купила НИС, она би просто затворила српске рафинерије нафте и почела да кроз продајну мрежу НИС-а продаје гориво из других земаља. „Гаспром“није имао сопствене рафинерије нафте у ЕУ, те је зато компанија пристала да се позабави модернизацијом српских рафинерија. Године 2008. потписан је уговор о купопродаји 51% акција НИС-а за 400 милиона евра. Процес куповине завршен је 2009. године. Две године касније удео „Гаспром њефт“достигао је 56,5%.
Руска компанија је у складу с условима уговора до 2012. године извршила реконструкцију и модернизацију рафинерија нафте, за шта је затребало улагање око 547 милиона евра. То је био највећи инвестициони пројекат у савременој историји српске привреде. Захваљујући изведеним радовима, капацитет рафинерија нафте повећан је за око 979.000 тона годишње, а дубина прераде порасла је на 84%.
Рафинерија у Панчеву започела је 1. новембра прошле године производњу горива квалитета евро-5 у количинама које су сада сасвим довољне не само за задовољавање потреба саме Србије, него и за извоз у суседне земље (Босну и Херцеговину, Бугарску, Румунију итд.)
Треба истаћи да је НИС пре доласка „Гаспрома“исказивао губитке. Они су у тренутку доласка „Гаспром њефта“износили око 450 милиона евра, те их је требало отплатити, што је и учињено. То је омогућило да се НИС извуче из изузетно тешког положаја, да се компанија учини уносном и пређе у одржив и стабилан рад. НИС је 2013. године по први пут после низа година исплатио дивиденде на основу резултата 2012. године у висини 25% чистог прихода. Чист приход НИС-а по резултатима 2012. године порастао је за 22% и износио 438 милиона долара. Инвестиције НИС-а порасле су 2012. године за 48% и достигле рекордан износ од 50,8 милијарди динара (450 милиона долара). Од тога је 20,4 милијарди динара уложено у еколошке пројекте, као и у завршетак модернизације рафинерије у Панчеву; 13,2 милијарде динара инвестиране су у развој малопродајне мреже. НИС остаје највећи порески обвезник у Србији. Компанија је 2012. године повећала издвајања за порезе и дажбине за 8% – на 91,4 милијарде динара. Током последње три године порези компаније чине око 13% буџета земље, обезбеђујући тиме преко 8% БДП Србије. У светлу незапослености која је у Србији све ближе 30%, НИС активно запошљава младе стручњаке, а о условима рада у компанији најбоље говори титула „Најбољи послодавац Србије“,која је већ двапут додељена НИС-у.
Према речима генералног директора НИС-а Кирила Кравченка, биће врло тешко да се у 2013. години достигну финансијски резултати из 2012. године, пошто је за првих шест месеци текуће године компанија платила за трећину веће порезе него у истом раздобљу прошле године. При томе су за 40% смањене цене гаса, који чини око трећине бизниса НИС-а у сектору upstream.
Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, истиче: „Завршили смо етапу стабилизације пословања. И сада смо уверени да смо спремни за прелазак на остваривање преузетих обавеза. Не ради се о условима које смо морали да испунимо приликом куповине НИС-а – њих смо већ испунили – већ о обавезама које смо сами преузели, актуелизујући стратегију. А то је – да у развој компаније уложимо око 1,5 милијарди евра током наредне три године. Сада то можемо да учинимо без кршења корпоративних принципа у погледу дуговања, оперишући углавном сопственим новцем. Концепција развоја НИС-а до 2020. године претпоставља повећање годишње производње компаније на најмање 5 милиона тона нафте и гаса (у нафтном еквиваленту), прераде – на 5 милиона тона нафте, продаје – на 5 милиона тона нафтних деривата. Добили смо концесије у Мађарској, Румунији, Босни и Херцеговини, где је већ завршено сеизмичко истраживање и завршава се истражно бушење“.
Рафинерију у Новом Саду НИС неће просто реконструисати, већ прилагодити за производњу базних уља. То је јединствени пројекат у Европи. Нови капацитети омогућиће компанији истовремено добијање парафинских и нафтенских уља. Нафтенска уља у Европи производи само шведска компанија „NYNASNaphthenics“, која се сматра светским лидером у производњи нафтенских базних уља. Међутим, тамо се производи од сировине увезене из Венецуеле, док НИС у Србији има сопствени извор јединствене нафте марке Велебит, од које се могу производити како нафтенска тако и парафинска уља. Инвестиције у нови комплекс у Новом Саду износиће готово 130 милиона евра, а његово пуштање у погон планирано је за крај 2016. године. Капацитет обновљеног предузећа износиће око 180.000 тона годишње у производњи осам врста базних уља (по четири нафтенских и парафинских), као и 250 врста готових производа. Очекује се да ће ти јединствени производи имати широко тржиште продаје: 25-30% продаваће се у балканском региону, а остало – у другим државама Европе, Заједници Независних Држава, на Блиском истоку, у Африци, Турској итд.
Прерада у Европи без малопродајних канала нема будућност, те је зато и конкуренција крајње висока. Ту се са својим производима појављују компаније из Русије, са Блиског истока, из САД. И у великопродајним каналима већ сада се воде ратови ценама и покушаји истискивања конкурената са тржишта. Сопствена мрежа бензинских станица представља једино јемство могућности продаје свог производа и стицања добити.
Кирил Кравченко каже: „Када доведемо рафинерије нафте до оптималног капацитета, намеравамо да 60% нафтних деривата испоручујемо на унутрашње тржиште, а 40% – изван Србије. Свој удео на великопродајном тржишту планирамо да одржимо отприлике на истом нивоу као и сада – 73-78%. Ове године предвиђамо продају на унутрашњем тржишту укупно око 2,5 милиона тона нафтних деривата. Што се тиче малопродаје, НИС тренутно у Србији има 336 бензинских станица и још три су у изградњи и реконструкцији. Планирамо да број сопствених бензинских станица у наредне три године повећамо до 800. Али, само половина њих налазиће се на територији Србије, а остале – у иностранству. Већ смо изашли на малопродајна тржишта у три суседне земље: у Босни и Херцеговини имамо 36 бензинских станица, у Бугарској – 28 (још три се граде), у Румунији – 10 (плус 18 станица у фази изградње). Уосталом, ми се не ограничавамо само тим земљама, већ разматрамо и друге регионе за развој малопродајне мреже НИС-а. Рачунамо на добијање најмање 10% тржишта регионалне малопродаје у кључним суседним земљама. Ипак, негде наш удео може бити и већи. На пример, у Босни и Херцеговини ће износити око 15%, пошто смо од аустријског ’ОМВ’ откупили већ готову мрежу бензинских станица“.
Донета је одлука о учешћу НИС-а, заједно са партнерима, у два крупна пројекта за генерисање електричне енергије. Први од њих претпоставља реконструкцију термоелектране у Новом Саду (где удео НИС-а износи 24%), у којој ће се изградити два нова енергетска блока на основу делотворног гасно-парног циклуса капацитета 480 MW. Укупна инсталисана снага електране треба да достигне 715 MW, а максимална годишња производња електричне енергије – 2.730 GWh. Инвестиције у пројекат процењују се на нешто мање од 500 милиона евра. Партнер НИС-а у том пројекту је словачка компанија„GGE“. Други пројекат НИС реализује на паритетној основи са ДОО „Гаспром енергохолдинг“. Ради се о изградњи термоелектране у Панчеву капацитета око 200 MWуз годишњу производњу 1.350 GWhелектричне енергије. Инвестиције у пројекат процењују се на преко 100 милиона евра. Осим тога, НИС самостално реализује пројекат мале когенерације на налазиштима нафте и гаса. Једна таква станица већ је пуштена у Сиракову јула 2013. године. Планира се пуштање још седам станица до краја године, а читав пројекат треба да се заврши до краја 2014. године. Укупан капацитет свих станица износиће 40 MW.
У Европи је створен механизам који компензује производњу угљен-диоксида помоћу генерисања „зелене“ енергије, што је знатно исплативије од плаћања квота за испуштање СО2. Узгред, ветропарк Пландиште је први и највећи пројекат ветрогенерације у Србији. Станица капацитета 102 MWбиће пуштена у погон крајем наредне године. Укупне инвестиције износиће 160 милиона евра, али улог НИС-а (чији удео износи 50%) неће премашити 25 милиона, зато што је компанији пошло за руком да затвори финансијску конструкцију у којој је зајемчене испоруке електричне енергије учинила предметом залога. И самим тим није себе оптеретила додатним банкарским задуживањем.
Министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Републике Србије Зорана Михајловић изјавила је у интервјуу корпоративном часопису „Гаспром“: „Познат је мој став о послу из 2009. године у вези НИС-а са руском страном, и многи су покушавали да ме оптуже како лобирам антируске интересе. Али сада, када сам већ више од годину дана на положају министра енергетике Србије, резултати мог рада очигледно показују да сам учинила све како би се руско-српски споразуми, укључујући и оне о ’Јужном току’, поштовали и реализовали. И поред тога, све до дан-данас нисам променила ранији став, и сматрам српску страну одговорном за то што услови посла из 2008. године нису испали онако повољни за Србију као што су могли да буду. И јако сам разочарана што тадашњи политичари и преговарачи нису имали морала ни воље да учине све могуће за заштиту српских интереса. Истовремено сматрам да су они који су раније водили преговоре у име Србије учинили медвеђу услугу и руској страни, пошто су услед нејасноћа и неодређености многи послови са Русима запали у ћорсокак. Уверена сам да садашња влада нешто слично више неће дозволити. А различита тумачења појединих одредби важећих споразума – нису проблем. Путем дијалога могу се сва питања решити. Међутим, мислим да Србија мора активно садејствовати са Русијом у области енергетике, зато што смо ми увек користили руски гас, и убудуће ћемо то чинити. Другу позитивну страну наше сарадње представља модернизација рафинерије нафте у Панчеву и пуштање у рад подземног складишта гаса Банатски двор, као и то што се налазимо у напредној фази реализације пројекта ’Јужни ток’. Сем тога, НИС је данас не само једна од српских компанија, него и постаје регионални лидер, што, свакако, доноси корист Србији. Ми убудуће видимо НИС као великог инвеститора изградње термоелектране код рудника угља Ковин, гасне термоелектране у Новом Саду и пројеката везаних за обновљиве изворе енергије. За Србију је најважније то што добија приступ руским енергетским ресурсима“.
„Јужни ток“
Консензус-прогноза коју су стручњаци „Гаспром експорта“ припремили на основу општих закључака најугледнијих светских аналитичких центара показује да ће раскорак између тражње и сопствене производње гаса само расти, то јест производња ће се смањивати, а тражња расти. Потребе за додатним увозом гаса износиће 2025. године 145 милијарди м3, а 2035. – 185 милијарди м3. То говори о томе да ће се обим испорука руског гаса у Европу повећавати и гасовод „Јужни ток“ биће попуњен.
Отворено акционарско друштво „Гаспром“ је заједно са страним партнерима потписало планове мера за реализацију пројеката изградње националних деоница у Бугарској, Србији, Мађарској, Словенији и Хрватској. Такође је потписана Мапа пута у вези са реализацијом енергетских пројеката на територији Републике Српске Босне и Херцеговине, у оквиру пројекта „Јужни ток“, укључујући изградњу бочног крака гасовода.
Почетак изградње „Јужног тока“ на територији Србије планиран је за децембар 2013. године. Почетак изградње морске деонице прве линије гасовода предвиђен је за средину 2014. године. Пуштање гасовода у рад и почетак испорука гаса планирани су за децембар 2015. с тим да се 2016. године обезбеде испоруке 15,75 милијарди м3 годишње, 2017. повећа капацитет гаснотранспортног система на 47,25 милијарди м3 годишње, а 2018. године постигне пуни пројектовани капацитет од 63,0 милијарди м3 годишње.
Ради обезбеђења транспорта 63 милијарде м3 гаса годишње планирано је да се од 2015. до 2017. године пусти у рад готово 6.000 км (5.842,6 км) линијског дела гасоводâ и 8 компресорских станица укупног капацитета 828 MW. При томе је само за 2016. годину планирано 3.500 км линијског дела гасоводâ, укључујући две морске линије укупне дужине 1.850 км и 4 компресорске станице укупног капацитета 325 MW.
До измена у пројекту може доћи у случају доношења одлуке о прикључивању нових земаља учесница „Јужном току“ (на пример, Аустрије, пошто је пропао пројекат „Набуко“ на који се та земља оријентисала).
Четири линије морског гасовода пречника 32 инча проћи ће дном Црног мора са полагањем на максималну дубину до 2.250 м од главне компресорске станице „Руска“ која ће бити изграђена на руској обали Црног мора па до прихватног терминала „Паша-дере“ у Бугарској. Укупна дужина положених цеви износиће 3.700 км. Даље ће гасовод проћи кроз територије Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније на север Италије, са изградњом бочних кракова са територије Србије у Хрватску и Републику Српску. Такође се подробно разматра могућност организовања изградње бочног крака гасовода у Републику Македонију.
Како би се зајемчио највиши ступањ безбедности експлоатације током планираног радног века (педесет година), биће примењене напредне инжењерске, производне и грађевинске технологије. Треба истаћи да ће током реализације пројекта бити примењена иновациона технолошка решења која обезбеђују усклађеност пројекта са најстрожим еколошким нормама и стандардима.
Ради реализације морске деонице пројекта „Јужни ток“основана је компанија „SouthStreamTransportBV“. Инвеститори компаније су:ОАД„Гаспром“– 50%; „ENI“ – 25%; „EDF“ – 15%; „Wintershall“ – 15%.
Ради реализације копнене деонице пројекта „Јужни ток“на основу међувладиних споразума о сарадњи основана су заједничка предузећа са компанијама партнерима у Бугарској, Србији, Мађарској и Словенији. Пројекат ће се реализовати под условима пројектног финансирања. То значи да ће компаније оснивачи унети у заједничке компаније 30% потребних средстава за финансирање радова на пројекту. За осталих 70% заједничке компаније ће узети зајмове.
Треба истаћи да ће, захваљујући раду НИС-а и пројекту „Јужни ток“, Србија постати кључни партнер „Гаспрома“на југу Европе.
(Објављени текст у Геополитици представља излагање др Сергеја Правосудова на Српско-руском експертском округлом столу који је одржан у Београду 22. октобра у организацији Фонда за подршку јавној дипломатији А. М. Горчакова и Института за европске студије)
Са руског превела:Сава Росић
Експлоатација угљоводоника удвостручена
У поређењу са 2008. годином експлоатација угљоводоника у НИС-у је удвостручена, премда је током претходних двадесет година производња стално опадала. Прошле године из земље је извађено 1,763 милиона тона нафтног еквивалента (н.е.), а за 2013. годину је планирано повећање од 5%. Две трећине те количине чини нафта, а остало је природни гас који задовољава око 20% унутрашње потрошње Србије. Прерада је прошле године износила 2,142 милиона тона нафте, кориговани план за 2013. годину – 2,112 милиона тона. Данас НИС обезбеђује нафтне деривате за преко 70% унутрашњег тржишта Србије.
Највеће складиштење гаса у Југоисточној Европи
Група „Гаспром“испоручила је у Србију 2012. године 1,5 милијарди м3 природног гаса. Транспортом, дистрибуцијом и складиштењем природног гаса на територији Србије бави се државно предузеће „Србијагас“. „Гаспром“и „Србијагас“потписали су октобра 2009. године споразум о оснивању заједничког предузећа „Подземно складиште гаса Банатски двор“. Складиште се налази у истоименом истрошеном налазишту 60 км од Новог Сада. „Подземно складиште гаса Банатски двор“, које је један од највећих објеката за складиштење гаса у Југоисточној Европи, свечано је пуштено у погон 21. новембра 2011. године. Капацитет подземног складишта износи 450 милиона м3, а дневно може да испоручи 5 милиона м3 гаса.
Траса гасовода
Дужина српске деонице гасовода „Јужни ток“износи 655 км, укључујући дужину петљи – 74 км и бочних кракова гасовода – 158,6 км. Предвиђа се изградња двеју компресорских станица укупног капацитета 225 MW. Траса гасовода ће ићи од границе са Бугарском, кроз средишни део Србије, и даље ка граници са Мађарском на северу земље. Пројектом је предвиђена изградња бочног крака гасовода ка Хрватској дужине 52,8 км и бочног крака гасовода ка Републици Српској Босне и Херцеговине дужине 105,8 км.
Геополитика број 68, новембар 2013
