Партнерство са ВМРО ДПМНЕ уводи Србе у власт
Разговор водио: Слободан Ерић
Поштовани господине Стоилковићу, ускоро се одржавају парламентарни избори у Македонији. Зашто су ови избори важни, и због чега је ЕУ показала тако велику заинтересованост за њихову припрему а претпостављамо и за њихов исход?
- Предстојећи избори у Македонији по много чему одредиће судбину Западног Балкана за наредну деценију. Колика је њихова важност, говори и чињеница да смо током њихове припреме били сведоци досад невиђених притисака међународне заједнице да путем својих НВО нелегално преузме државу од легално изабране власти при чему су коришћени како сви дозвољени, тако и крајње перфидни механизми. С актуелног геополитичког аспекта, то је потпуно разумљиво, јер Македонија је увек била позадина јужног фронта, и ЕУ и НАТО журе да је обезбеде, рачунајући у сваком моменту на своје миљенике на Балкану а то нису Македонци, као што нисмо ни ми Срби. Зато су ови избори пресудни. Познато је да Срби у Македонији живе претежно у подручјима која гравитирају ка Космету. Евентуално буђење у другој федералној јединици прети не само да дефинитивно помете нас Србе са ових простора, већ ће засигурно довести и до новог егзодуса, сличног ономе којем су пред очима међународне заједнице непрестано изложени сви неалбанци на Косову и Метохији.
За кога ће, по Вашој процени, Срби у Македонији у највећој мери гласати на овим изборима? Молим Вас, приближите нам позицију нашег народа у Македонији око ових избора, као коначно и какав је став Демократске партије Срба и Македонији, на чијем сте Ви челу.
- Оно што је добро јесте да сада имамо искуство, и могућност да упоредимо шта смо могли да урадимо за очување Српства у Македонији као коалициони партнер СДСМ, а шта као партнер коалиције коју предводи ВМРО ДПМНЕ. Наш напредак постигнут политичким деловањем у коалицији са ВМРО ДПМНЕ је евидентан на свим пољима, и било би врло неодговорно према нашем народу прекидати овај континуитет. Осим тога, наш политички принцип је јасан ми смо конститутиван елемент македонске државе, и као што не може бити македонске владе без Албанаца, тако је не може бити ни без Срба. Партнерством у овој коалицији ДПСМ Србе у Македонији уводи у власт. Шта је алтернатива? Можда да допустимо да се за наша права боре разноразне грађанске организације финансиране из неког од светских центара моћи? Као на пример за Србе на Космету или за Србе у Сарајеву? Нека, хвала.
Важан елемент политичког живота у Македонији представља албански фактор. На сцени постоје три албанске партије. Какве су њихове позиције?
- Била би велика срећа за Македонију кад би коалиција коју предводи ВМРО ДПМНЕ на овим изборима освојила натполовичну већину посланика. То би сломило зубе колективним албанским апетитима, и спасило Македонију нове „non-paper“ дипломатије великих сила. Да се разумемо, још један Охридски договор, Пржино 1 или Пржино 2, били би погубни за све неалбанце у Македонији.
Да ли постоји опасност да Албанци у Македонији, као што је случај са Косовом и Метохијом, изврше сецесију једног дела територије нашег јужног суседа?
- Да. Та опасност је реална, и она се стално провлачи кроз политичку проституцију одређених македонских политичких субјеката, који играју на ову карту да би обезбедили албанске гласове на изборима или придобили наклоност њихових међународних ментора. Па су тако на тацни чак и двојезичност на читавој територији и промена Устава. Једном речју све, само да се освоји власт.
Македонија је на почетку свог осамостаљивања Србију посматрала као потенцијалу претњу својој независности. Признање Косова, подршка Косову за улазак у Унеско, представљају озбиљне препреке у односима наших двеју земаља. Да ли став званичне Македоније од тог периода еволуира и да ли је ретрпео извесне корекције? Како се најшира македонска јавност односи према Србији и Србима?
- На свом путу ка ЕУ македонске владе су често биле принуђене да доносе врло непријатељске одлуке по интересе Србије, под притиском да своју политику усагласе са политиком ЕУ. Морамо имати у виду да ЕУ у Македонији има своју нагазну мину коју увек може да активира, и направи хаос у држави. То је Дамоклов мач који вам стално виси над главом, а своја кожа је увек скупља. Ово не значи да оправдавам њихове потезе, и сви до једног били су изложени нашој најоштријој јавној осуди. С друге стране, између наших народа заиста влада искрена братска љубав. Сетите се помоћи која је стизала из Македоније за време бомбардовања, па и сада за време поплава. И то треба чувати и унапређивати.
Колико су геополитички фактори, потенцијални енергетски и транспортни коридори, који би требало да пролазе преко територије Македоније, узроци све веће заинтересованости великих сила, САД, ЕУ и Русије, па и Кине, за нашег јужног суседа?
- Запад већ низ година континуирано одбацује пријаве Македоније за пријем у ЕУ и НАТО због проблема око имена, иако је Македонија прошла све процедуре. Уколико не жели да бесконачно заглави у овом историјском процепу, Македонија ће бити принуђена да размотри и друге алтернативе. Као уосталом и Србија, која је уцењена одрицањем од Космета. ДПСМ је отшкринула врата Македонији ка Русији и Евроазији, и држимо их широм отвореним. Неки процеси су незаустављиви, а време на читавом Балкану, па и у Македонији, ради за Исток.
На територији Македоније налази се огромно духовно, споменичко и културно наслеђе српског народа. Да ли се задовољни заштитом тог наслеђа, и да ли је ово огромно културно благо мотив да Србија покаже већу заинтересованост за долину Вардара?
- Оно што је за нас важно и на чему смо дуго радили јесте да је за време прошлог мандата македонске владе успостављена активна сарадња између двеју држава на овом пољу, и да она већ даје прве резултате. Неке од објеката смо већ заштитили, као што су војничка гробља, спомен-костурница у Удову и спомен-костурница на Зебрњаку, док су други су у фази реконструкције или израде пројекта за исту. Притом, користимо и међународне грантове одобрене Македонији, тако да ће црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану до лета наредне године у потпуности бити конзервисана. Чињеница да је држава Србија управо у Македонији обележила 100. годишњицу балканских ратова, уз присуство високих представника македонске државе, обавезује Београд да буде ажурнији по овом питању, посебно што никаквих препрека с македонске стране нема. Напротив.
Геополитика број 101, децембар 2016.
