Луиђи Лука Кавали Сфорца (1922–2018) светско је име међу генетичарима. Кад је дипломирао медицину 1944, почео је да изучава генетику бактерија, а од 1948, кад се нашао на Кембриџу код Роналда Фишера, једног од најзначајнијих генетичара тог доба, посвећује се изучавању генетике људске популације.
Као професор на Стенфорду, САД, од 1971, уочио је да би генетичким знањима морао додати антрополошку димензију и две деценије се посвећује упоредним студијама генетике и лингвистике. Књига Еволуција културе је плод те комплетности где природно и друштвено дају потпуну слику – како се развијао човек и колико и како су на њега утицали и генетички и културни елементи (издање Информатика Београд, 2020). Пред читаоцима су три навода из књиге.
Како су настали бели људи?
Утврђивање порекла беле боје коже води нас на Блиски исток, почетком земљорадничко-сточарског периода. И она је последица једног састојка у исхрани локалног сеоског становништва, пшенице, која је постала готово искључива намирница… Изгледа да се та генотипска црта развила као генетичка корекција обољења које је изазвала та кључна културна новина. Пшеница не садржи витамин Д, чији недостатак изазива рахитис, тежак поремећај развоја костију, који доводи до крупних и уочљивих деформитета, понекад и са смртним исходом. Међутим, људски организам производи фермент који један пшенични стероид претвара у витамин Д, али га активирају сунчеви ултраљубичасти зраци. УВ зраци су веома опасни и надражујући за кожу, изазивају туморе. Црна пут Африканаца потиче од производње меланина, који штити од опасног УВ зрачења, а тамо где Сунце максимално зрачи, и пигментација је тамнија, да би се постепено смањивала како се померамо ка севернијим географским ширинама. Ензим који из пшенице производи витамин Д није на кожи, већ испод ње, а да би ултраљубичасти зраци активирали ензим, неопходно је да продру испод површинског слоја епидерма. Ако је кожа црна, у Европи нема довољно ултраљубичастог зрачења да би се избегао недостатак витамина Д, али ако кожа услед губитка меланина постане светлија, зраци ће продирати довољно дубоко и омогућити стварање довољне количине витамина Д и када се једе искључиво жито. Због тога је кожа бела.
Човека од животиње разликује комуникација
Култура схваћена као сплет пренесених знања није карактеристична искључиво за људски род. Она је без сумње најважнија људска карактеристика, по којој се разликујемо од свих других живих бића. Највећа разлика лежи у способности комуникације, која се одвија захваљујући говору, искључиво људском својству. И код животиња постоји неки вид комуникације, али он никада не достиже тај ниво сложености и делотворности. Језик је део културе, можда чак и њен најбитнији сегмент. Неспособност животиња да схвате људски говор и користе га са подједнаком умешношћу условљена је недостатком одређених органа. Они су се код човека развијали током шест милиона година које га деле од најближег рођака међу приматима – шимпанзе.
Зашто човек познаје око 1000 људи?
Видели смо да је код ловаца и скупљача племе као друштвена јединица сачињавало око хиљаду људи. Занимљиво је да је тај број веома сличан групи људи које мање или више познајемо, иако оних са којим се дружимо има знатно мање… Хтео сам да направим малу проверу: пребројао сам телефонске контакте у свом именику. Има их 428. Нећу много погрешити, чини ми се, ако их помножим са два, имајући у виду чињеницу да многи од њих обухватају и породицу, дакле на бар две особе, обично их има и више. Укратко, то је близу задатог броја хиљаду… Реч је о броју обичних контакта и не чуди што је сличан броју људи у племену, јер је оно обухватало онолико људи колико их и ми уобичајено имамо у свом друштвеном животу.
