Монографије „Службе државне безбедности – од Брионског пленума до нестанка државе“ проф. др Радојице Лазића одсликава судбину некадашње Југославије у сектору безбедности.
Промоција Монографије „Службе безбедности Југославије – од Брионског пленума до распада државе“, аутора проф. др Радојице Лазића, одржана је 2. јуна 2022, у препуној сали Факултета за дипломатију и безбедност у Београду. Међу многобројном публиком били су и виђени људи безбедносних структура, а незванични специјални гост био је син Александра Леке Ранковића, који је уједно и консултант аутору у писању књиге.
О књизи су говорили рецензенти проф. др Андреја Савић и проф. др Момчило Павловић.
Монографија је, заправо, друго, допуњено издање књиге која је објављена 2020. године и, као што каже аутор, плод је вишегодишњег истраживања и бављења организацијом и улогом служби безбедности и заснована је на обимној архивској грађи и стручној литератури из времена које је њоме обухваћено.
Као дугогодишњи припадник безбедносних служби, проф. др Радојица Лазић је осетио потребу да заинтересованој јавности предочи оригинална документа која доприносе растветљавању не само догађаја од 1966. до краја 1987. године који су описани у првом издању књиге, него и догађаја у времену од 1988. до краја априла 1992, односно до нестанка заједничке државе, пре свега због тога што су у последњих десетак година поједини штампани и електронски медији у Србији, али и другим државама бивше СФРЈ веома тенденциозно објављивали и интерпретирали одређена документа која су се односила на рад органа безбедности заједничке државе. То је, потврдили су учесници промоције, доприносило стварању искривљене слике о одређеним појавама и догађајима који си довођени у везу са службама безбедности. Међутим, како је у међувремену са многих дотад строго чуваних тајних докумената скинут ембарго, аутор је одлучио да их учини доступним научној и стручној јавности како би поменути догађаји могли да буду сагледани што реалније.
У својим истраживањима проф. др Радојица Лазић се фокусирао на рад савезних служби безбедности после Брионског пленума, као и тела и органа (пре свих Савезног савета за заштиту уставног поретка), која су била у обавези да контролишу, координишу, усмеравају, усаглашавају и оцењују њихове активности. Такође се бавио одлукама и закључцима значајним за функционисање система безбедности СФРЈ.
По оцени проф. др Андреја Савића, обимна грађа у којој доминирају изворни документи утицали су да ова монографија постане и валидан путоказ за даља истраживања теме у научном али и друштвеном смислу имајући у виду несмањену заинтересованост лаичке јавности о догађајима и личностима из тог периода.
У овом допуњеном издању објављени су разговори представника Службе државне безбедности (СДБ) некадашње Југославије са представницима МОСАД-а као и однос према Титовој удовици Јованки Броз. То је сада изузетно атрактивна тема, рекао је Савић.
Проф. др Момчило Павловић сматра да је тежишни део монографије који истражује аутор период од 1984. до 1997. године.
Кључни догађај у овом периоду је смрт Јосипа Броза Тита, великог вође неспорног ауторитета који је еволуирао до државника светског ранга, у суштини диктатора, који је по многима држао Југославију на оку. Наравно, његовим одласком држава је по инерцији опстајала, али проф. Лазић описује догађаје који су уследили и који ће довести до распада Југославије. Проф. Лазић и многи аутори сматрају да су корени деструктивних процеса у Југославији у Брионском пленуму на коме је постало очигледно да републичке и покрајинске структуре добијају све већи значај. Непосредна последица Брионског пленума, односно разарања СДБ биле су националистичке демонстрације на Косову 1968. године, али и МАСПОК у Хрватској. Књига проф. Лазића је рам за слику организације безбедносног сектора, али само један сегмент, јер ми још увек немамо неопходне анализе и процене свега што се догађало.
Проф.др Радојица Лазић је рекао да књига одсликава судбину некадашње наше заједничке државе Југославије у сектору безбедности.
Брионски пленум је на неки начин вододелница кад је у питању обрачун са Александром Леком Ранковићем и осталим српским кадровима који су партиципирали у тадашњој федералној власти, закључио је Радојица Лазић.
Присутнима се обратио и генерал Светко Ковач, бивши доректор ВБА;
Кад је био Брионски пленум, треба рећи да ту има неколико догађаја који су пресудни. То је прво проширена седница Извршног комитета СКЈ која је била веома бурна по питању опстанка Југославије. Тада су Тито и Ранковић били на истој страни и залагали се за очување Југославије насупрот тенденцијама које су долазиле од представника Словеније и Хрватске, а које су се већ тада залагале за већу самосталнпост република, односно већ ишли ка конфедералном концепту. Следећа ствар је Осми конгрес СК 1964. који је поставио темеље конфедералног уређења и који је практично дао курс за кретање Југославије у том смеру. Али се Ранковић томе супротстављао у разговорима са Титом, где се они свађају и Ранковић пита Тита шта је опасније за Југославију – да ли његов федерализам или конфедерализам оних који су се за њега залагали. Следећа ствар, Ранковић није контрирао Титу у јавним наступима, али га је у разговору упозоравао шта ће се десити. Такође, Брионском пленуму је претходила Титова одлука из 1964. да елиминише Ранковића најпре из политичког а онда и јавног живота. У складу с тим припремљена је и афера прислушкивања. Ранковић је сигурно од стране војне безбедности прислушкиван већ од 1. јануара 1966. године . Тито је већ био заузео чврст став да га елиминише.
Невенка Стојчевић
