Албанци на Косову и Метохији ће се, ако овако наставе, пре или касније болно уверити у истинитост речи Хенрија Кисинџера да је „бити непријатељ Америке опасно, а да је бити пријатељ Америке погубно“. Ако мало пажљивије посматрате судбину америчких „савезника“, онда ћете добити потврду истинитости речи некадашњег државног секретара САД.
Пише: Слободан Ерић
Отпор Срба на северу Косова НАТО-у, Еулексу и сецесионистима из Приштине је импресиван. Независно од исхода резултата овог отпора, национална борба на барикадама на северу Косова – после сталног повлачења, политичких и дипломатских предаја − може имати дугорочне позитивне последице и представљати тачку преокрета у борби за повратак Косова и Метохије у Србију.
Но тема мог обраћања овом приликом нису Срби, него Албанци.
Албанцима на Косову и Метохији бих желео да добронамерно, никако злурадо, поручим да ће се, ако овако наставе, пре или касније болно уверити у истинитост речи Хенрија Кисинџера да је „бити непријатељ Америке опасно, а да је бити пријатељ Америке погубно“. Ако мало пажљивије посматрате судбину америчких „савезника“, онда ћете добити потврду истинитости речи некадашњег државног секретара САД.
Да ли ће Америка, услед неке нове кризе, пребацити своје трупе са Косова на неко друго светско жариште, или ће бити нешто друго, сценарио пуштања Албанаца низ воду је сасвим известан.
Порушити све мостове са својим суседима Србима, и ослонити се на једну земљу од које вас дели хиљаде километара и један велики океан, није разумно. Неко ће, наравно, рећи да то, гледано из ове перспективе, изгледа немогуће. Али, зар нису до пре тридест година пад Берлинског зида и рушење СССР такође изгледали немогући?
Тренутна економска ситуација на Косову у албанским деловима је веома лоша. Она је последица, између осталог, и повлачења државе Србије са тих подручја и рушења једног економско-социјалног модела.
Албанци не треба да забораве да је период њиховог највећег материјалног просперитета био везан за присуство државе Србије у на Косову. А да не причамо о масовном образовању Албанаца, односно о просветној и културној еманципацији албанске популације.
Србија је преко Фондова за развој на Косово и Метохију уложила милијарде долара. Највећи део тог новца добили су припадници албанске националне мањине. Парадоксално је да је тиме званични Београд истискивао државу Србију из Покрајине, јер је део тог новца, поред осталог, коришћен за куповање српских кућа и имања.
Мислим да су Албанци народ који је достигао свој историјски зенит, и да ће у будућности албанска кривуља развоја бити у силазној путањи. Почела је да пуца албанска племенска структура, што је био својеврсни извор снаге и виталности албанске популације. НАТО окупација је само убрзала те процесе разградње традиционалног албанског друштва. Америчка окупација, као уопште и америчка цивилизација, не почива у суштини на репресији, већ на ослобођењу човека за пороке. Људи су генерално слаби: у томе почива популарност и општа прихваћеност те цивилизације.
Није све у односима Срба и Албанаца био перманентни рат. Било је периода прихватљивог суживота, сарадње, било је времена кад су нека албанске породице чувале српске манастире.
Теза која се све чешће чује у Србији „шта ћемо, ако нам врате Косово, да радимо са два милиона Албанаца“ је опасна, штетна и не случајно формулисана и експлоатисана. Прво, Албанаца нема два милиона. Друго, увек се могу наћи модели за коегзистенцију два народа. Обичан албански човек тешко живи, њихова средња класа је уништена. Можда је време да неко од албанске елите која није умешана у тероризам и криминал, и која није на даљинском управљачу западних обавештајних служби, почне разговор са Србима, и да се тако, полако, стрпљиво, кроз дијалог, граде услови за један велики историјски споразум Срба и Албанаца.
Оно што је спорно и неприхватљиво је што Албанци желе Косово и Метохију − духовно и историјско средиште српског народа − искључиво само за себе, као свој животни простор. То није ни правно ни праведно, ни по људским, а ни по Божијим законима. И то неће бити могуће, јер то неће допустити, ако нико други, онда Бог, који је не само Творац неба и земље, него и најважнији актер у историји.
Албанци треба да знају да се историја убрзала и да се односи снага у свету мењају.
Албанци такође треба да знају да у овој историјској партији покера коју они играју, у жељи да узму све, могу да остану без ичега.
Волео бих да неко јужно од Ибра почне о овим темама мало да размишља.
