Србија
Џон Лохланд, експерт на Институту за демократију и кооперацију у Паризу, говори за Геополитику
С моје тачке гледишта, заиста, признавање независног Косова представља болесну шалу. Сви смо добро упознати са чињеницом да Косовом управља Европска унија и да оно представља огромну америчку војну базу. „Национална химна“ Косова позајмљена је од Европске уније, застава је копија застава Босне, а у Уставу се упорно понавља да су власти Косова под строгим међународним надзором. Каква је то, онда, независност? Заиста то више подсећа на анексију Босне 1908. године од стране Аустрије. Према томе, сматрам да је то само још један случај протектората Запада на Балкану.
Јован Пејин, стручни саветник Историјског архива Србије, говори за Геополитику
Нема енергичног одговора државе Србије, а још мање реагују њени органи. Ако Београд и Србија као држава не учине нешто за војвођанске Србе, биће исто као што се десило у Црној Гори - ако је отишла српска Спарта, отићи ће и српска Атина.
разговор водила:Биљана Живковић
Академик Драган Недељковић у разговору за Геополитику
ГДЕ ЈЕДИНСТВО ВЛАДА – ТУ СТАНУЈЕ БОГ
Злонамерни потурају идеју, а вероватно и заповест да се Србија подели на регионе. ''Подели, па владај'' старо је правило освајача. Зашто се они, с друге стране, залажу за јединствену Босну и Херцеговину, угрожавајући постојање Републике Српске? Хрватска је, током историје, словила као ''троједна краљевина: Славонија, Хрватска и Далмација''. Свака од њих је имала и свој сабор. Засебност је поседовала и Република Дубровник. Постоје јаки разлози, на историји засновани, за регионализацију. Сад је све то уједињено. Нико не помишља на децентрализацију и регионалазицију, него се утврђује јединство. Очигледно су различити аршини за Србију и за остале. Србија треба да има своје Ја и свој неотуђени raison d'être.
Са само три предлога закона владајућа већина је дала САД и њеној војсци већа права него што би Вашингтон и Пентагон имали да је којом несрећом наша држава постала чланица Северноатлантског савеза.
пише: Борис Алексић
Александар Митић, бивши дописник агенције Франс прес из Србије и агенције Танјуг из Брисела и уредник сајта Фонда Слободан Јовановић
Као народ и као држава ми смо у дефанзиви, у сталној реакцији и самим тим смо предвидљива мета за одстрел свих оних које желе да преко наше грбаче остваре неке своје интересе. Иако за већину нас у Србију постоји дисконтинуитет између деведесетих и последње деценије, настављена је политика насиља, кажњавања, понижавања и покоравања које се спроводи над српским народом у целини.
