Категорија: Политика

Објављено: 07 Април 2010

Обнова домаће војне индустрије

 

ЛЕТ СРПСКОГ ФЕНИКСА

 

 

Српска војна индустрија, захваљујући напорима Министарства одбране, али и компаније СДПР, последњих година бележи раст производње и извоза.

Министар одбране Драган Шутановац истиче да се извозни посао с Ираком, вредан више од 200 милиона долара, добро одвија, али да се стално мора водити рачуна о квалитету производа. Србија је у периоду од 2004. до 2007. била међу највећим извозницима оружја у Израел, наведено је у документу који је објавио Амнести интернешенeл (АИ).

 

 

 

 

"Џејнс дифен викли", најугледнија војна ревија у свету, ових дана у неколико наврата, у више својих издања, пише о српском борбеном возилу ”Лазар”.

Аутори текстова не могу да се начуде на који је начин српска војна индустрија устала из мртвих после 10 година агонија и разарања.

У сличном тону успехе српске наменске индустрије, како се још понегде еуфемистички и соцреалистички, зове војна производња, описују и друге специјализоване војне ревије. О томе се, наравно, не без злурадости, може прочитати чак и у «Хрватском војнику». Многи се питају одакле оволико интересовање странаца за напоре српске војне индустрије које је крунисано недавно, успешно, завршеним сајмом наоружања и војне опреме у Београду.

Једна од ретко тачних, америчких пословица каже - Када ти нешто није јасно, види где су токови новца. Тако је и у случају западне заинтересованости за нови узлет српске војне индустрије. Могућност склапања великих а пре свега одмах наплативих извозних послова у Ираку, многима је помрсила конце.

Осим већ договореног посла са владом у Багдаду, који вреди 235 милиона долара, у изгледу је и нови велики посао око продаје борбеног оклопног возила „Лазар” Ираку.

Подсетимо, Ирак је у оквиру првог уговора већ купио 20 школских авиона „Ласта-95”. Ирачани ни не крију да би тај број могао бити и већи. Влада у Багдаду купује и нове српске минобацаче и муницију а Ирачанима је управо артиљерија најважнији бренд српске војне индустрије.

Када је пре неколико година први пут поведена прича о извозу самоходног артиљеријског система „Нора-Б/52” у Мјанмар, а потом и у још једну земљу многи су сумњичаво вртели главом. Знало се да је добијање посла продајом далекометног самоходног артиљеријског оруђа, у конкуренцији са војном индустријом Француске, Израела, Шведске и посебно Јужноафричке Републике, која иначе прави најбоље топове у свету, посао са малим изгледима за успех. Али, управо су пресудили квалитети који су и формула изласка из кризе за целокупну српску привреду. Квалитет, врхунска обука кадова, конкуретна цена, поштовање рокова...Као што је некада француски програм Еурека дигао привреду ове земље и Србија има могућност да понови исти успех.

Сада Србија може, захваљујући напорима Министарства одбране али и компаније СДПР, да се умеша и у друге видове војне трговине. То је показао београдски сајам наоружања и војне опреме који је већ сада најзначајнији у региону са тенденцијом да прерасте оквире Балкана.

Компанија „Југоимпорт СДПР” од 2007. има дозволу и за производњу наоружања и војне опреме, где улаже сопствено знање и средства. На сајму су представљени и завршени пројекти али и будуће идеје СДПР. То су пре свега самоходно артиљеријско оруђе „Нора-Б/52”, модернизована хаубица од 105 mm, минобацач од 60 mm, муниција калибра 105 mm повећаног домета, муниција калибра 155 mm ЕРФБ/ББ, бацач граната БГЈ 40, минобацачки балистички рачунар КИС М07/М07-Г, школски клипни авион „Ласта-95”, борбено оклопно возило „Лазар”, прслук заштитни балистички и прслук тактички, вишенаменски ракетни систем великог домета „Алас”...

Владимир Драгићевић

 

 

ОДМАХ ИЗА АМЕРИКЕ

Србија је у периоду од 2004. до 2007. била међу највећим извозницима оружја у Израел, наведено је у документу који је Амнести интернешнел (АИ) објавио на својој интернет странци.

”Амнести” наводи да се према подацима Уједињених нација, одмах иза САД - које су у том периоду испоручиле Израелу оружје вредно око 1,3 милијарде долара,

Србија се такође налази на листи првих 10 извозника муниције Израелу, на којој заузима пето место с продатом муницијом у вредности од 760.635 долара, док је Државна заједница Србија и Црна Гора само 2004. године продала муницију у вредности од 376.681 долара.

У извештају АИ објављена је и табела земаља извозница конвенционалне војне опреме Израелу, према којој су САД у периоду од 2004. до 2007. Израелу извезле опрему за 7,8 милијарди долара, док је Француска извезла опрему за 60 милиона евра, Румунија за 21 милион евра, а Британија за 10,5 милиона фунти.

 

У ИРАК САМО КВАЛИТЕТ

Министар одбране Драган Шутановац изјавио је да ће војна индустрија у овој години бити значајан извозник наоружања и војне опреме, али да је ипак нереално очекивати значајно повећање производње у односу на 2008.

- Упркос светској економској кризи, од производа остварених у војној индустрији држава може очекивати значајан девизни прилив - рекао је Шутановац на прослави 70-годишњице ваљевског војног предузећа "Крушик".

Министар је изјавио да држава треба да помогне одбрамбеној индустрији јер она може да допринесе смањењу спољнотрговинског дефицита земље, истичући да фабрике наменске индустрије које имају извозно оријентисане програме могу да рачунају на кредите Владе намењене за помоћ привреди.

Шутановац је рекао да се извозни посао с Ираком, вредан више од 200 милиона долара, добро одвија, али да се стално мора водити рачуна о квалитету производа, који је за сада задовољавајући. Он је при том напоменуо да су извозне дозволе за производе наменске индустрије неопходне, како држава не би дошла под удар било каквих санкција због извоза у државе које не уживају подршку у свету.

 

УСПЕХ КРУШИКА

Генерални директор "Крушика" Јован Давидовић је, поздрављајући госте и запослене, истакао да је у протеклих 70 година у тој фабрици било запослено готово 40.000 радника, а да је тај број данас, после НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, 1.500 радника.

- И поред многих тешкоћа успели смо да у години јубилеја удвостручимо физички обим производње, иако смо у финансијском смислу ипак забележили губитак - казао је Давидовић.

 

 

НОВА ГЕНЕРАЦИЈА ТЕНКА М-84А

Побољшање основних карактеристика на прототипу модернизованог тенка М-84АБ1 остварено је уградњом новог система за управљање ватром (СУВ) са интегрисаном дневно-ноћном нишанском справом нишанџије са четири канала: дневним, термовизијским (са камером треће генерације), каналом ласерског даљиномера и каналом за ласерско вођење противоклопних ракета који битно повећава вероватноћу погађања циља у свим временским и теренским условима и на значајно већим даљинама у односу на постојеће решење на тенку. Ново решење СУВ-а омогућава командиру приоритетно преузимање улоге нишанџије и гађање циљева по сопственом избору. Најновија генерација експлозивног реактивног оклопа обезбеђује значајно виши ниво заштите од кумулативних и поткалибарних пројектила. Систем активне заштите модернизованог тенка М-84АБ1 чини подсистем за стварање димне завесе и подсистем за оптичко-електронско неутралисање противоклопних вођених ракета друге генерације, као и систем за електромагнетску заштиту од противтенковских мина

Категорија: Друштво

Објављено: 07 Април 2010

Испод Београда постоји велики број лагума, пећина, тајних ходника и пролаза који су у највећој мери све до објављивања књиге „Београд испод Београда“ били непознати широј јавности. Новинар и истраживач Зоран Николић, један од аутора ове књиге, говори за Геополитику о том фасцинантном силаску у лавиринт београдских лагума и тунела.

Категорија: Свет

Објављено: 01 Април 2010

Репортер Геополитике у посети Индији земљи између Запада и Азије

Након петонедељног маратона, у Индији је 16. маја окончано највеће гласање на свету – победом Конгресне партије. Резултати ових избора ће свакако значајно утицати на геополитичку равнотежу Азије и света. Са преко милијарду становника, моћном индустријом и позицијом азијског стожера, Индија се све више афирмише као једна од последњих великих суверених држава у свету. Али, шта ми знамо о том великом пространству, о његовом политичком и социјалном систему и стремљењима?

 

пише: Слободан Деспот

 

Категорија: Свет

Објављено: 01 Април 2010

Ексклузивно

Данијел Естулин, чувени познавалац Билдерберг групе  говори за Геополитику

 

Све тајне Билдерберга

 

Недавно заседање Билдерберг групе у Атини поново је пробудило велико интересовања светске јавности за рад ове неформалне групе најутицајнијих људи на планети. Многи сматрају да је Билдерберг група у ствари «светска владу у сенци»,  док други у таквом ставу виде још једну од неутемељених «теорија завере». То је био више него довољан разлог да Геополитика уради интервју са Данијелом Естулином.

 

Од 14. до 17. маја у Грчкој, у атинском предграђу Вуљагмени у хотелу „Астир Палас“, у повећаној тајности, одржано је редовно заседање Билдербершког клуба. Место сусрета обезбеђивали су бродови обалске заштите и специјална група ронилаца, два авиона Ф-16 и полицијски хеликоптер.  Један од најпознатијих познавалаца ове групе, канадски публициста Данијел Естулин, аутор књиге "Клуб Билдерберг" и ове године обратио се новинарима у Грчкој, најављујући да ће тема скупа бити економска криза. Естулин је најавио два сценарија развоја економске кризе, од којих би први представљао "депресију која свет уводи у деценије мучне стагнације, пропадања и сиромаштва", а друга би, према препорукама "Билдерберга" требало да буде краћа депресија која би утрла пут у нови, одрживи економски поредак, са мање самосталности, али већом ефикасношћу".  Естулин је преко својих "инсајдера" унутар "Билдерберга",  претходних година утврдио да је светска економска криза претходно била испланирана управо на овим састанцима 2006. године у Канади и 2007. године у Турској.

 

Категорија: Политика

Објављено: 26 Март 2010

Данијел Бесон, француски геополитичар, експерт за област Арктика и Амазоније, говори за Геополитику

 

 

На Арктику се налази 13 одсто неоткривене нафте, 30 одсто природног гаса и 20 одсто течности природног гаса у свету. У току лета, ослобађају се два нова морска пута између Европе и Азије,  један дуж северних обала Русије - Севморпут, а други поред Канаде - Канадски северозападни пролаз. Саобраћај овим морским путевима знатно скраћује пут између Европе и Азије за 20 до 30 одсто у односу на пут преко Суецког канала.

 

разговор водио: Слободан Ерић

Категорија: Економија

Објављено: 14 Јануар 2010

Јирген Елзесер говори за Геополитику

Многи од ових папира су у хеџ фондовима и њима се тргује у Њујорку и Лондону.

Категорија: Економија

Објављено: 14 Јануар 2010

Ексклузивно

Михаил Леонидович Хазин, руски економиста и публициста

Обама не може а да не настави политику штампања новца – другог начина да компензује кризне процесе савремена финансијска елита једноставно не познаје. Ствар је у томе што данас Америка може да за сваки одштампани долар, то јест, који је добила бесплатно, да купи у целом свету што год хоће. Све док таква могућност буде постојала, они се неће одрицати долара

разговор водили: Слободан Ерић и Рајко Досковић

Категорија: Свет

Објављено: 14 Јануар 2010

За Геополитику говори Џералд Селенте

 

Америка иде путем прошлих царстава која су цветала и пропала. Један од разлога пропасти је надута војска која цеди новац из благајне, која има базе широм света и води скупоцене губитничке ратове. Као друго, Америка је од произвођачког друштва постало потрошачко. Седамдесет и два одсто бруто националног дохотка потиче од потрошње. Њена произвођачка основа је потпуно угрожена. Иако чини само пет одсто светског становништва, Америка троши 13 одсто светског извоза и 25 одсто енергије. 

 

Разговор водили: Слободан Ерић и Давид Ђорђевић

Џералд Селенте, амерички прогностичар трендова, аутор и директор Института за истраживање трендова "Trend Research Institute",  права је економска звезда. Постао је славан својим тачним прогнозама светских догађаја, као што су пад берзе 1987. и распад Совјетског Савеза. Предвидео je 1990. азијску кризу 1997, пад руске привреде 1998, експлозију интернет балона 2000. и рецесију 2001. Осим тога, предвидео је и почетак помаме за златом 2002, пад тржишта некретнина 2005, рецесију 2007. и панику 2008. Господин Селенте прати преко 300 трендова: породицу, криминал, рат, образовање, схеме потрошње и пословања, а ИИТ врши синтезу тих трендова да би предвидео будућност.

Категорија: Здравље

Објављено: 14 Јануар 2010

Геополитика објављује интервју са руским лекаром проф. др Виктором Александровичем Борисовим

 

Постоји мноштво теорија настајања онколошких обољења. За све време постојања нашег Центра нисам наишао ни на један случај оболелог без дефеката имуног система, а у Центру је регистровано око хиљаду пацијената. Каткада је тај дефект минималан, али он постоји и прети озбиљним последицама. И закључак који ми изводимо јесте: потребна је имунокорекција!

Категорија: Интервју

Објављено: 14 Јануар 2010

Џон Перкинс, аутор књиге "Признање једног плаћеног економског убице"

Категорија: Интервју

Објављено: 14 Јануар 2010

 

 

 

 

Југословенска криза, у суштини, није окончана, она је ушла у фазу постратне реконструкције – уласка југа Балкана у стадијум „постсуверенитета – даљег формирања система протектората различитог степена подређености.

Разговор водили: Слободан Ерић и Рајко Досковић

Категорија: Анализа

Објављено: 14 Јануар 2010

НЕЋЕ ПРОЋИ!

“Геноцид“ у Босни и Херцеговини, међутим, није се догодио. Да будемо прецизни, није се догодио у рату 1992-1995, за разлику од стварног геноцида, оног усташког над Србима 1941-45,који је у Центру Јад Вашем окарактерисан као холокауст пре холокауста и „чија је бруталност надмашила поступке самих Немаца“ (Енциклопедија Британика).

пише: др Срђа Трифковић

Категорија: Анализа

Објављено: 13 Јануар 2010

 

Крат­ко­роч­ни циљ не­су­ђе­не геј па­ра­де у Бе­о­гра­ду био је три­јум­фал­но и иза­зов­но осва­ја­ње фи­зич­ког про­сто­ра као ме­та­фо­ра за на­ме­ра­ва­но го­спо­да­ре­ње кул­тур­ним про­сто­ром.

  Ду­го­роч­ни циљ пак је­сте ре­во­лу­ци­о­на­ран: да се зе­мља Ср­би­ја, ко­ја је ду­хов­но, мо­рал­но, еко­ном­ски и де­мо­граф­ски иона­ко осла­бље­на до крај­но­сти, ра­ди­кал­но пре­ва­спи­та у скла­ду са иде­о­ло­шком ма­три­цом за­пад­ног пост­мо­дер­ни­зма, по ме­ри и уку­су иде­о­ло­шких бо­јов­ни­ка ко­ји су тај по­сао на За­па­ду до­брим де­лом већ оба­ви­ли.

Аутор: др Срђа Трифковић