Анализа
Погранични редут или шанац још од Петра Великог, чак и од Ивана Грозног, српски пукови у време царице Јелисавете од Бахмута 1753. сачињавају седиште Славјано-Сербије. Бахмут, који већ почиње да се назива новим Стаљинградом, могао би бити својеврсна метафора руско-српских односа кроз историју.
Пише: Проф. др Бошко И. Бојовић
Пише: БРАНКО МИЛАНОВИЋ
Турчинов модел унутрашњег слома друштава, елабориран у његовој новој књизи "Последња времена – Елите, контра-елите и пут политичке дезинтеграције", има геополитичку димензију. Борба за глобалну надмоћ између Сједињених Држава и Кине може се представити као питање чији ће политички систем први да пукне. Ако то буде кинески, Кина ће морати да смањи своје спољне амбиције и прихвати улогу силе подређене Сједињеним Државама, чак и у Азији. Ако се прво сруши амерички политички систем, Сједињене Државе би кренуле ка изолационизму и морале би да прихвате раст кинеске моћи у Азији, чиме би изгубиле контролну улогу у најдинамичнијем делу света.
Француски новинар и обавештајац Жан Изар објављује свој ратни дневник и геостратешку студију "Југославија 1939-1944", настале током светског рата на простору Југославије а која се у Швајцарској појавила 1945. Жан Изар: «Серијски масакри, потпуна екстерминација насеља са српском популацијом. Шпанска инквизиција, немачки масакри у Пољској, чак и кинеска тортура, изгледају као дечја игра у поређењу са оним што је усташка окрутност смислила против те несрећне српске популације». «У партизанским редовима налазио се велики број Павелићевих усташа. Они су напустили Поглавника након немачке катастрофе испред Стаљинграда». Како је могуће да, «на крају, велика победа Савезника донесе најтежи историјски пораз Србима и Србији након храброг прихватања тако неравноправне борбе коју ниједан други народ у Европи није тако отворено повео против Немачке».
Пише: Проф. др Бошко И. Бојовић
Када је 2001. године Ахмет Давутоглу у својој чувеној књизи "Стратегијска дубина“ читавом свету обелоданио спољнополитички програм данашње Турске, заправо нам је учинио огромну услугу. Једна теза из оног поглавља оригиналног издања његове књиге које говори о Балкану посебно ми се урезала у сећање: "Једини начин да Турска успе у остваривању својих неоосманистичких амбиција на Балкану јесте да не дозволи стварање осовине Београд – Атина“.
Пише: Панагјотис Г.Павлос
Сајт магазина Геополитика објављује обиман и студиозан истраживачки рад Владимира Димитријевића, посвећен раду и делу великог истраживачког новинара, инфоратнице, српске Касандре, Биљане Ђоровић. Биљана је дала огроман допринос српском новинарству а своје интервјуе са најугледнијим светским интелектуалцима, поред других српских медија, објављује и у нашем магазину. Биљана Ђоровић је пре неколико месеци доживела мождани удар и данас, док она води борбу за опоравак, требамо да, у сваком смислу, будемо уз нашу инфоратничку хероину.
Либералним хуманистима смета само суверенистичка десница. Њима сметају оне партије које прете да ће своје државе искрцати с глобалистичког брода лудака који плови у пропаст.
Пише: Александар Дугин
Теорија француског филозофа Пола Вирилија се заснива на тврдњи да у новим цивилизацијским условима не побеђује онај који је јачи, паметнији и опремљенији, већ онај који је бржи. Током Специјалне војне операција (СВО) смо открили да је брзина у савременом рату – један од кључних фактора. Од тога колико брзо можете добити обавештајне податке, до тога да их пренесете команди јединице за напад, донети одлуку о нападу, као и оперативно променити место са ког је напад изведен, зависи врло, врло много – готово све. Отуда колосална улога беспилотних летелица и дронова, сателитске комуникације...
- ТАЈНА НЕРАЗУМЕВАЊА ИЗМЕЂУ ЗАПАДА И ИСТОКА
- Србија није у НАТО, НАТО je у Србији
- Нико нема право да се одрекне Косова
- Слободан Антонић: Обарање храста, историје и демократије
- Др Срђа Трифковић: СВАКА ЧАСТ, ОРБАНЕ!
- Сребреница у средишту геополитичких игара
- Вакцине – застрашујући говор чињеница
- Слободан Рељић: Ђаво је однео шалу у Србији
- Владимир Димитријевић: Коначна дехристијанизација Србије
- Др Девра Дејвис: Мобилна самоконтаминација