Анализа
пише: Боривој Рашуо
Аугијеве штале српске политике
Прва претпоставка, услов без коjег се не може замислити оздрављење српске државе, јесте сређивање и, на регуларним принципима, (ре)конституисање политичких странака у Србији.
Напокон озваничена чињеница да за дуги низ година нема ни говора о уласку Србије у ЕУ иде на руку турским амбицијама, јер се званични Београд изненада нашао без алтернативних опција и без идеја. Америци одговара да Турцима дају отворен терен на Балкану за стварање сопствене сфере интереса јер је суштина те политике већ годинама истоветна америчкој. И из Брисела Турцима се нуди Балкан као утешна награда, имајући у виду да они у ЕУ никада неће бити примљени.
пише: др Срђа Трифковић
НЕЋЕ ПРОЋИ!
“Геноцид“ у Босни и Херцеговини, међутим, није се догодио. Да будемо прецизни, није се догодио у рату 1992-1995, за разлику од стварног геноцида, оног усташког над Србима 1941-45,који је у Центру Јад Вашем окарактерисан као холокауст пре холокауста и „чија је бруталност надмашила поступке самих Немаца“ (Енциклопедија Британика).
пише: др Срђа Трифковић
Краткорочни циљ несуђене геј параде у Београду био је тријумфално и изазовно освајање физичког простора као метафора за намеравано господарење културним простором.
Дугорочни циљ пак јесте револуционаран: да се земља Србија, која је духовно, морално, економски и демографски ионако ослабљена до крајности, радикално преваспита у складу са идеолошком матрицом западног постмодернизма, по мери и укусу идеолошких бојовника који су тај посао на Западу добрим делом већ обавили.
Аутор: др Срђа Трифковић