У САНУ свечаном академијом обележена 80. годишњица од херојског пробоја јасеновачких мученика
Под покровитељством Српске академије наука и уметности (САНУ) 24. априла 2025. одржана је свечана академија посвећена 80. годишњици херојског пробоја јасеновачких мученика. Организатори ове јединствене конференције били су Институт „Диана Будисављевић“ и Музеј ромске културе уз подршку Историјског одељења САНУ, који су одлучни у намери да глас историје надјача покушаје њене ревизије и све лажи о броју пострадалих Срба, Јевреја и Рома у најозлоглашенијем и најмонструознијем усташком логору смрти икада, у коме је Независна држава Хрватска уз помоћ католичких свештенослужитеља на најсвирепији начин мученичком смрћу погубила и око 20.000 деце, што је незабележено у историји цивилизације.
Академију је отворио почасни директор Института „Диана Будисављевић“ Гојко Рончевић Мраовић, и сам преживело дете логораш, који ја нагласио да су дечји логори НДХ били место системски спровођеног инфантицида.
Међу уводним излагачима био је и директор Музеја ромске културе проф. др Драгољуб Ацковић који је указао на неправеан, трагичан и често занемарен положај ромског народа у Хрватској и БиХ у времену усташког терора.
Велику пажњу присутних изазвало је обраћање водећег светског историчара холокауста проф. др Гидеона Грајфа који је и овом приликом подсетио да је Јасеновац један од најмонструознијих логора у целој Европи, чије невине жртве до данас нису добиле заслужено место у светској колективној свести.
Снагом личног сведочења конференцију је обележио и говор Барака Габора из Израела чија је бака Шошана Габор преживела Јасеновац, а прадеда Артур Адлер учествовао у пробоју злогласног логора 22. априла 1945. године. Његова прича подсетила је да свако страдање има лице, име и презиме, али да упркос томе стотине хиљада невиних жртава
До данас нису добиле заслужено место у светској колективној свести. Захваљујући управо Бараку Габору, књига проф. Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, порад енглеског и српског језика сада је објављена и на хебрејском.
Посебан део програма био је посвећен Диани Обексер Будисављевић, хуманисткињи која је ризикујући сопствени живот спасила више од 12.000 србске деце из усташких логора, и чија храброст треба да буде инспирација за све будуће генерације.
Због смртног случаја у породици академик проф. др Василије Крестић, наш највећи познавалац усташког геноцида над Србима, није могао да присуствујр академије, али су цитиране речи из његове капиталне књиге „Геноцид над Србима у НДХ“, да је реч о научној истини коју ни једна идеологија, ни политика, не може да избрише.
Потом је пројектован снимак изложбе „Јасеновац -
право на незаборав“, одржане 2018. године у седишту Уједињених нација у Њујорку, на којој је било приказано чак седам тона артефаката усташког злочина, а којом је уједно обележено и 80 година од оснивања Уједињених нација као највишег Дома народа.
Посебан допринос обележавању овог историјског дана дали су и Карлос Васкез, директор Европског института за истраживање геноцида и тоталитаризма, као и рабин Мајкл Фројнд, који су својим порукама подсетили да борба против порицања геноцида и негирања жртава није завршена, те да човечанство мора остати будно пред сваким видом ревизионизма.
Историчар и писац Кнут Фловик Торесен из Норвешке, иначе бивши гардиста краља Харалда V и носилац српског одликовања „Милош Обилић“ за храброст, говорио је о трагичној судбини деце из Јасеновца, која су депортована у Норвешку на робовски рад — једна од најмрачнијих и најмање познатих епизода историје.
Проф. др Драгана Лазаревић, херитолог из Велике Британије, истакла је у свом излагању колико је важно неговати културу сећања кроз меморијализацију, не само као чин поштовања жртава већ и као опомену генерацијама које долазе.
Историчар Мирко Галасо са Универзитета Удине из Италије осврнуо се путем видео-линка на одговорност за злочине над србским народом Алојзија Степинца, надбискупа Католичке цркве из времена НДХ.
Скуп је закључен пројекцијом више него потресног документарног филма „33 анђела“, аутора Бранка Димовића Димеског, који сведочи о депортацији српске деце из Јасеновца у нацистичке логоре смрти широм Европе, и посебно Норвешке. Била је то она отрежњујућа кап која је прелила чашу туге за хиљадама српске деце, којима се дуго нису знали гробови, а које су сада часни Срби и Норвежани заједнички обележили не допуштајући заборав недужних жртава над којима су усташе починиле крвави пир само зато што су Срби!
На крају треба изразити захвалност и поменути оне који су заслужни за организацију овог значајног скупа: Дуња Петровић, секретар Организационог Одбора Свечане академије 80 година пробоја Јасеновца из Института „Диана Будисављевић“, Милутин Филиповић, уметнички директор Свечане академије, Игор Вељковић, члан Организационог Одбора Свечане академије Института „Диана Будисављевић“ уз подршку амбасадора др Љиљане Никшић, почасног члана Удружења преживелих логораша Јасеновца.
Почасна грамата Друштву српских домаћина
Током рада конференције подељене су укупно 54 Почасне грамате „Диана Будисављевић“ заслужним институцијама, појединцима, члановима Организационог одбора конференције и новинарима, који су десетинама година уназад добровољно улагали огроман напор да се истина о усташком геноциду НДХ над Србима у 20. веку учини доступном најширој јавности. Почасну грамату „ Дијана Будисављевић“ је добило и Друштво српских домаћина, захваљујући, пре свега, проф. др Миладину Шеварлићу, председнику Управног одбора ДСД на ангажовању и подршци активностима које су имале за циљ ширење истине о Јасеновцу. Пошто је професор Шеварлић био оправдано одсутан признање је примио господин Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина.
Невенка Стојчевић
