Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина: "Вук Бојовић је прихватио зоолошки врт као сопствену имовину и отаџбину како би је предао поколењима".
Вук Бојовић, некадашњи и дугогодишњи директор Бео зоо врта остаће у сећању београђана и свих становника Србије као једна изузетна и легендарна личност. Београдски золошки врт основан је давне 1936. године. Академски вајар Вукосав Вук Бојовић је рођен 1940. године у Пљевљима, а на месту директора Бео зоо «Врта добре наде» био је од 1986. до септембра 2014. године када је преминуо.
Овај период ће остати запамћен као златно доба Бео зоо врта. Вук Бојовић је домаћински бринуо о овој установи, истовремено користивши свој углед и шарм да промовише у јавности, не само золошки врт, него и да код људи пробуди љубав према животињама. Вук Бојовић је био не само директор Бео зоо врта него и потпредседник Друштва српских домаћина. Друштво српских домаћина а пре свега његов председник Нићифор Аничић, велики српски добротвор, потрудили су се да се одуже свом потпредседнику и угледном члану тако што су му подигли две спомен бисте – једну на Жабљаку, одакле води порекло а другу у Бео зоо врту у Београду. Обе спомен бисте Вуку Бојовићу су рад академског вајара Зорана Ивановића. Нићифор Аничић је Бео зоо врту, даривао, поклонио беле лавове.
Спомен-биста Вуку Бојовићу свечано је откривена на Петровдан 12. јула 2017. године. Последњи пут Вук Бојовић је окупио велики и тако разноврстан број људи на једном месту, међу којима је било много, не само угледних и познатих, већ и талентованих и креативних личности – један елитни део Београда.
Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина, најзаслужнији за подизање ове бисте и велики пријатељ директора Бео зоо врта, рекао је да је срећан, пре свега, зато што је Вук добио бисту у родном месту на Дурмитору "међу својим витезовима и војводама", али и овде, где му је "остало срце".
- Вук Бојовић у своје време је био највећи српски домаћин. Прихватио је зоолошки врт као сопствену имовину и отаџбину како би је предао поколењима. Срећан сам што ми моји домаћини помогоше да му посветимо бисту, и то баш на овом месту, јер му је овде остало срце и душа – рекао је дрхтавним гласом Аничић.
Песникиња Љиљана Браловић из Друштва српских домаћина одрецитовала је стихове посвећене овом борцу за најлепшу животињску оазу у престоници подсетивши да "на Вука нису режале звери, него људи".
"Вук Бојовић је својим радом и залагањем сачинио зоо врт оваквим какав је данас", рекао је директор Србољуб Алексић нагласивши да му је "посебна част и задовољство што се за његовог мандата дешава овај догађај".
«Од њега сам научио много о зоо врту, али и о животу – истакао је Алексић.
"Сигурно, да није њега било, не бих ни ја сада стајао овде", рекао је Алексић.
Бојовић је цео живот посветио неизмерној љубави према животињама.
Присутнима се обратио и Душко Станојевић, Вуков велики пријатељ и дугогодишњи пријатељ Бео зоо врта:
– Када је решио да се упусти у авантуру и испуни обећање да ће подићи зоо врт на ноге, пријатељи су га саветовали да се „мане ћорава посла”. Али, он је овај простор гледао очима уметника. Имао је идеју и да направи оазу на Ратном острву, али нажалост није стигао да је оствари – рекао је Душко Станојевић.
Колико је Бојовић волео свој посао сведочи и прича коју је са присутнима поделила Јасмина Митровић Марић, председница Комисије за споменике и називе тргова и улица која је била породични пријатељ дугогодишњег челника „Врта добре наде”.
– На питање саобраћајног полицајца који је зауставио аутомобил у ком сам била са својим оцем и Вуком, одакле је, он је одговорио да је из зоолошког врта. Полицајац се осмехнуо, а Вук је то поновио. Рекао је „заиста јесам, одем понекад у стан да видим жену и децу, па се вратим својој кући – зоо врту” – испричала је анегдоту Митровић Марић и напомиње да његова мисија није била да направи један од најлепших зоо вртова у Европи, већ да поколењима остави васпитну, образовну институцију на отвореном од које никада није одустао као педагог.
Извори: Политика, РТС, Телеграф
