Генерал Леонид Ивашов, председник московске Академије за геополитичке проблеме, говори за Геополитику
Господине генерале, ситуација у Украјини се веома компликује.Занима нас да ли мислите да ће та криза у Украјини да ескалира. Да ли она може да буде као нека врста предтекста, увода у неки глобални сукоб?
- Ако се говори о сукобу Русије и САД и њених сателита у Европи – онда треба рећи да је тај сукоб вечан. Нисмо га ми смислили. Они су га подигли на ниво геополитичке теорије, и сер ХалфордМакиндер. Он је поделио људски свет на две сфере: континент и море. Центар континенталног света је Русија, назвали су је „Хартланд“, и означили да је главни противник англосаксонске елите, морске цивилизације. И непрестано раде на формули која гласи: ко контролише Источну Европу тај контролише Русију ‒ Хартланд; ко контролише Русију тај контролише Евроазију, и контрола над Евроазијом само у том случају даје власт над целим светом. Ето, то је формула. Зато је Русија увек у центру. И у својој геополитичкој стратегији, главни фактор који треба да ослаби Русију је одвајање Украјине од ње. О томе је и Бизмарк писао, о томе је и Хитлер маштао у свом плану „Ост“ на пример, такође да Украјинуотргне од Русије. О томе су постојале и директиве после рата, између осталих и директива Савета националне безбедности САД од 18. августа 1948. године. Наравно, сви стратешки планови за које ми знамо, Украјину у погледу слабљења Русије стављају на прво место. Зато се та стратегија једноставно реализује данас.
Да ли је Русија успела да делимично тај план неутралише (осујети) интеграцијом Крима? Тиме је обезбедила сигурно залеђе за Црноморску флоту, јер знамо да је Кримски рат вођен да се спречи излазак Русије на Црно море.
- Данас Русија квари све планове за успостављање светске доминације. Русија је требало већ да буде, по америчким плановима, и сама распарчана, ослабљена, није требало да има војну моћ, и тако даље. Русија је преживела. Русија је очврсла. И Путин је сад постао не једноставно политичар руског или чак светског формата, он је постао геополитичар планетарног формата. Почео је да схвата да је пријатељство са Западом – самоубиство. Покушај да се гради сопствена безбедност, безбедност државе само кроз пријатељство са САД и НАТО-ом – то је крај Русије. Путин је то сада схватио. Он почиње да делује као геополитичар, исповедајући цивилизацијски принцип изградње света: да је неопходно формирати своју цивилизацију, да је Запад вечити противник, што су они сами од себе направили. Зато је трећи председнички мандат Путина његов, може се рећи, први геополитички председнички мандат. У поруци Федералном сабору Русије од 18. марта ове године нема нити једне речи о уграђивању Русије у светску економију, у светску политику, о томе дали нам је корисно или није корисно са економске тачке гледишта да присајединимо Крим. Он делује са позиција цивилизације – да је то део руског народа и да се део територије Русије једноставно вратио. Наравно, сада на Западу, и пре свега у САД,у финансијско-олигархијским круговима, схватају да је ово озбиљан заокрет Русије, а значи и заокрет целог света од планова светске доминације. Зато ће се, природно, они светити: зато што њихов план није успео, зато што су тамо уложили стотине милијардидолара у рушење Русије, у рушење словенског јединства, за откидање Украјине од Русије. Овај новац је изгубљен. Они ће се светити.Сада највероватније разрађују други план. Могу да кажем да ће сада, као освету, покушавати да организују државни преврат у Венецуели. Већ имамо информације да је то на реду. Као друго, пробаће да организују нове нападе на Сирију, то јест на пријатеље Русије. Они ће сада пробати да разбукте међунационално питање у Русији, међурелигијско питање. Уложиће новац у то, тако да нећемо имати миран живот. Али овај поступак Русије и поступак Путина на Криму – он је васкрсао наду целог човечанства. Тако се и данас цео свет окреће ка подршци Русији. А то је непобедива снага.
Чини се да Русија није самозаштитник православних хришћана, као што је некада у време Турске царевине то била; она је данас заштитница свих хришћана целог света.
- Знате, концепција „Москва – трећи Рим“,настала је када је Русија ‒ а говорим о тадашњој Русији XV века‒ као новајлија у хришћанском свету одједном узела под своју заштиту, под своју бригу, цело православно пространство. Сматрам да је то била прва геополитичка доктрина Русије. И она остаје једина. И када смо се удаљавали од ње, још у време Николаја II и касније, а и сада, када год смо се удаљавали од те своје доктрине да се ослањамо на православну васељену, да је чувамо, да је подржавамо – ми смо бивали поражени. То се догодило и са садашњом Русијом. Када је Русија почела да се „игра“ са Западом и одбацила своју православну браћу, између осталог и Србију и Украјину, бивали смо поражени. Али, сада Русија то сазнаје, Путин то схвата, и зато ово није једноставно само присаједињење, повратак Крима, већ је то полет националног, словенског духа. То је сада најважније.
Запад, а пре свега Америка, примећује да Русија из године у годину има једну стабилну стопу економског раста и државну консолидацију. Да ли увођењем економских санкција Запад жели да поремети ту линију развоја?
- Као стручњак за геополитику –поздрављам такве санкције! Што се пре Русија окрене од Запада и почне да гради свој сопствени цивилизацијски модел, што значи да развија своју економију не на основама либералних вредности, већ на нашим традиционалним вредностима ‒ на вредностима рада, на духовним вредностима – то ће бити боље за Русију. И самим тим ћемо још једном показати човечанству да се може живети не само по Западним рецептима. У совјетско време, ми смо у суштини цео свет продрмали, извукли свет из ћорсокака у који га је Запад довео. Више ништа није остајало човечанству, сем низа светских ратова, дељења колонија... А ми смо показали да се може живети без колонијалног ропства, без пљачке, и тако даље. Данас пред Русијом стоји исти задатак. Али ја, на пример, очекујем да ће санкције помоћи у борби за подизање националне економије. Једва чекам да Запад ограничи испоруке хране у Русију. Тада ћемо прећи на добру, природну храну. Развијаћемо пољопривреду и продаваћемо је, између осталих, и Западу, и они ће у реду стајати, као што данас цела Европа стоји у реду за белоруске прехрамбене производе, јер ће то бити чисти и природни производи. Развијаћемо своју индустрију на основама знања, најмодернијих знања. Узимаћемо и од њих све што треба, и на Истоку ћемо узимати, али ми имамо данас такве моћне умове да они могу да премаше западне технологије, и тако даље. Нарочито наша омладина. Свеће то бити само унашу корист. Ако они тамо ограничавају и шире списак званичних лица која не могу да добију визе – ја се томе само радујем. И још ћу се више радовати ако почну да блокирају рачуне нашим олигарсима, и тако даље. Они ће нам помоћи у борби са корупцијом. Као и у Украјини – они су помогли и агитовали на Криму за уједињење. Русија није водила агитовање. Помажу нам фашистичким методима које користе.
Русија је, имајући у виду да се у Украјини већ догодила „наранџаста револуција“ 2004. године, могла да предвиди овакав сценарио преузимања власти у Кијеву и да га предупреди. Протекли догађаји сугеришу да можда Русија треба више да улаже у „меку силу“.
- Што се тиче Украјине – они који су планирали операцију у Украјини, схватали су да је Русија у том тренутку заузета Олимпијадом. Задатак Путина и Руса је био да блиставо организују Олимпијаду. И зато се нисмо мешали. А у целини, уУкрајини се говори о разним цифрама, да је и 2000 невладиних организација радило много година. Ми на тај начин не умемо да радимо. Не умемо да радимо са својом браћом путем неких интрига, стратегија… Ми говоримо отворено. Проучавао сам чиме се баве те НВО. Ни оне не иду и не агитују „идите из Русије“. Оне захватају цео социјални спектар, поклањајући више пажње младима и онима који ту омладину обучавају, нарочито на универзитетима и у школама. Долазе и наводно помажу да се учи математика, како да се изгради сопствени бизнис, како да се организује предузеће, и тако даље. На том плану раде и успут, доносе као узгред знање које се уклапа у целу стратегију одвајања Украјине од Русије. Ми не умемо тако да радимо. Али научићемо. Немци су научили од Американаца како да користе ту „меку силу“. Учићемо и ми. Ја сам присталица „меке силе“, али она треба да буде у томе да ми доносимо историјску истину, да доносимо своју душу, добро. Рећи ћу да је наша „мека сила“ у томе кад се сакупимо негде за столом. На конференцијама је тешко показати да говоримо истину. Када су неке прославе, концерти наших великих ансамбла – то је боље него интрига. Али ћемо још размишљати и размишљати како да применимо нашу „меку силу“.
И на крају, питање како коментаришете стање у Србији, пошто се Србија определила за улазак у ЕУ. Може ли то донети срећу Србији, или само несрећу и проблеме?
- Односим се са разумевањем према ситуацији у којој се Србија нашла,и према стремљењу ка ЕУ,зато што се операција на уништавању Југославије наставља и ствара за Србију такву ситуацију у којој она једноставно неће преживети, једноставно не може преживети. И њој тада нуде, као у мишоловци, шаргарепу или сир. Она иде у мишоловку, зато што другог пута засад не види. И наравно, Србија ће изгубити 100% своје независности, своје суверености, и Срби неће живети боље, зато што је и у самој ЕУ оштра конкуренција. Да би Немци живели добро и богато, било је потребно удавити Грчку, удавити Италију. И мислити да ће Немци пружити помоћ... Тога неће бити.
Ви сте у свом јучерашњем излагању рекли да, као што је Русија вратила Крим, тако и Србија треба пре или касније да врати Косово. Мислите ли Ви да је то могуће у овом тренутку? Пре или касније?
-Сигуран сам да ће се пре или касније све вратити. Косово и Метохија ће се вратити у састав Србије. Али Господ Бог га неће донети на тањирићу. Ни Русија га неће донети на послужавнику. Као што је на Криму било: људи су живели тај сан много година, више од педесет година људи су маштали о томе,и повратак у Русију су поставили као свој најважнији циљ. Када се појавила могућност, организовали су референдум и вратили се. Зато сада Србија треба да има стратегију, и сви Срби треба да имају стратегију. Циљ је јасан: вратити Косово и Метохију. А даље треба онда размишљати: како повратити. И враћати потребно корак по корак. А да би се то остварило, треба све испланирати и беспоговорно испуњавати. Данас нема војног решења. Решења да ће неко други то урадити – ни таквог решења нема засад. Зато је потребно изнаћи стратегију. Не желим да Вам придикујем. Али само митинзи и конференције нису довољни. Наравно, и они су потребни, али неопходни су и други кораци.Зато најбољи умови Србије морају да напишу стратегију како се малим корацима приближавати том великом циљу.
ФОТО: Милан Тимотић
Геополитика бр. 73, април 2015
