Матео Салвини, генерални секретар италијанске партије Лига севера и посланик у Европском парламенту, говори за Геополитику
Разговор водио: Срђан Новаковић
Саговорник Геополитике Матео Салвини је у два наврата био биран у Европски парламент. Студирао је историју на Универзитету у Милану. Загрижени је навијач клуба „Милан“, оснивач је навијачке групе „DIAVOLI PADANI“. Члан је Удружења новинара Италије. У прошлости је био директор Радио Паданије, и дневних новина Ла Паданија. Воли да чита историјске списе барем као и политичка штива.
Године 2013. бива изабран за генералног секретара Лиге севера (Lega Nord). Матео Салвини има четрдесет једну годину, отац је двоје деце из два различита брака.
Господине Салвини, наше прво питање управо се тиче Србије: Лига севера (Lega Nord) била је једина политичка партија која се одлучно супротставила атлантистичком диктату по питању антисрбских ратова на Балкану, а посебно током НАТО бомбардовања наше земље 1999. године. Тада је и Ваш политички покрет био у незадрживом порасту и узлету. Сада као да се историја понавља са Украјином и са Русијом, и, док сте Ви и Ваша странка поново на правој страни, реците нам колико Вас може коштати оваква принципијелна подршка, будући да сви ми живимо у једном постмодерном свету антисрбске и русофобне оријентације? Бити данас на страни Путина и Марин Ле Пен може бити опасно или чак субверзивно; потребна је јака доза храбрости како би неко на Западу осудио пучисте из Кијева и подржао референдум присаједињења Крима Руској Федерацији. Које су то заједничке вредности које делите са руском партијом Јединствена Русија?
- Наш покрет Лига севера (Lega Nord) одувек се борио за идентитет и аутодетерминацију (самоопредељење) народа. Дакле, ми смо увек за демократско народно изјашњавање, да народи могу сами да одлучују о властитој судбини. Не бојимо се ни да изјавимо и подвучемо наше идеје и наша уверења у било ком историјском моменту, чак и ако нас то доводи до ризика да изгледамо „ружни, прљави и зли“, оно што се редовно дешава нашим пријатељима из Националног фронта из Француске, из Влаамс Беланга из Белгије, из Слободарске партије Хајнца Кристијана Штрахеа из Аустрије, као и другим народским (популистичким) европским покретима које бирократски и централизовани систем из Брисела жели заувек да закатанчи. Нама се не допада политички коректан говор и не волимо диктат оних који би желели да бесправно командују у нашој властитој кући. Ми желимо другачију Европу, никако ону криминално наметнуте валуте ‒ евра ‒ нити ону Европу која затвара оба ока пред насиљем Евромајдана у Кијеву, а истовремено не прихвата да се на Криму обави народни референдум о евентуалној независности!
Зато, са руском партијом Јединствена Русија (коју смо били позвали на наш конгрес прошлог децембра), делимо истоветне погледе на одбрану народног идентитета (идентитета који је дубоко укорењен) и залажемо се за културу традиционалне породице и свих оних вечних и најприроднијих општељудских вредности које одређена мондијалистичко-технократска пропаганда жели да изопачи и укине.
Што се тиче Србије, посматраћемо са интересовањем шта ће радити нови председник државе Николић. Ради се о важној личности која је током рата за Космет била на првој линији фронта ради одбране Србије, њеног територијалног и цивилизацијског идентитета. Желим му све најбоље, нека му је са срећом на новој функцији!
Господине Салвини, што се тиче ситуације у Италији, морамо да подвучемо како смо већ код треће владе коју директно номинује председник Републике Ђорђо Наполитано, а да се народ ништа не пита на општим изборима. Чини се да, осим Лиге севера, све друге политичке странке само глуме опозицију. Чак и најјача странка у Парламенту, Покрет пет звездица Бепе Грила (Bepe Grillo), званично похваљен и „оцарињен“ од амбасаде САД у Риму ‒ очевидно је успешна политичка диверзија којој и јесте био циљ маргинализација Вашег покрета. У прилог томе можемо навести перфектно темпирано лансирање афера које су погодиле саму породицу Умберта Босија, вашег оснивача и неприкосновеног лидера странке. Шта нам можете поближе рећи о томе?
- Осамдесетих година прошлог века Лига севера је била само једна мала локална странка, али већ тада су се разни „мајстори дискурса“ утркивали по новинама и телевизији ко ће више да оцрни наш покрет, дефинишући га као „расистички“, „субверзивни“, „противуставни“, и то све без претходног проучавања нашег политичког програма! То је био јасан сигнал да је интуиција о неопходности федерализације свих народа Севера Италије, интуиција Умберта Босија, била удар на срж старог италијанског система. Ми смо били покрет који је ударио на саму стару централистичку државу, били смо једини стварни и озбиљни противник система који се одржавао на власти у Италији од краја Другог светског рата до данашњих дана. Зато смо одувек и били на нишану закулисних снага, посебно када је Лига успела да учествује у власти и када смо покушали да заиста променимо читаво државно утемељење земље. Међутим, тада смо схватили да је федералистичка револуција била само вербално подржана од наших савезника у Влади: она је остала само једно мртво слово на папиру и наша неостварена нада.
Зато смо сада отворили нови фронт и не боримо се само против централизма Рима, већ, изнад свега, против оне творевине коју ја називам Европским Совјетским Савезом. Дозволите ми и да подвучем да смо ми одувек били доследни јер је Умберто Боси још деведесетих година прошлог века одредио Европску унију као супрердржаву централистичког типа и као истребитеља свих националних идентитета. Тада су нам се сви подсмевали и оптуживали нас за „антиевропеизам“. Што се тиче потенцијала покрета Пет звездица Бепе Грила, мислим да они полако скидају маску и показују своју демагошку суштину: од њих нема опасности за систем актуелне власти јер они немају конкретне предлоге и баве се чистом пропагандом.
Искрено говорећи, чини ми се заиста невероватно да једина странка у Италији, Лига севера, партија која се непрекидно борила против неподношљивих пореских намета за федерализам и локалну самоуправу, против дивље имиграције, за безбедност, као и за право на самоодбрану грађана, данас нема огромну подршку у читавој Италији. Како је то могуће? Управо је Лига годинама, узалудно али пророчки, упозоравала на најосновније последице погрешне политике имиграције, погрешне политике у сфери безбедности, погрешне пореске и спољне политике римске касте, док данас жањемо отровне плодове те и такве политике: пропаст економског система, посебно малих и средњих предузећа, незадрживи криминал, зеленашење банака, исламизација... Зар то нису објективни предуслови за Вашу снажну афирмацију на предстојећим изборима за Европски парламент?
- Ви сте потпуно у праву, али, ми се налазимо у Италији! Ипак, ја сам оптимиста и убеђен сам да нисмо узалуд сејали и да ћемо ускоро имати успешну бербу. На изборима у читавој Европи се осећа међу грађанима недемократски притисак једне паклене структуре којој је име Европска унија. Ова и оваква Европска унија намеће драконске мере штедње одређеним државама чланицама, дајући им у замену само све већу беду и незапосленост. Оваква Европа одговара само Немачкој, а осиромашује и уништава друштвено ткиво свих осталих држава чланица. У Италији имамо наметнуту идеологију фарисејског, лицемерног доброчинства, неку врсту лаичке религије, која, путем перфидне медијске пропаганде, ствара збрку у јавности. Недавно сам био у посети једном предузетнику из Бергама који је осуђен на шест година робије и 150.000 евра одштете породици албанског провалника ког је смртно ранио из пиштоља, бранећи свој дом и породицу. Са друге стране, обрнуто: случај афричког црнца који у строгом центру Милана убија пијуком три случајна пролазника а осуђен је само на двадесет година затвора и вероватно ће бити упућен на психијатријско лечење, уместо на доживотну робију. Ове неправде у Италији су неподношљиве и ми ћемо наставити да се боримо за права поштених грађана, против свих криминалаца свих врста, независно од етничке припадности, борећи се против разних министарстава за „интеграцију“ и разних душебрижника који проповедају отворене границе за све странце. Једина добра ствар коју је до сада учинила нова влада Матеа Ренција јесте баш избацивање из владе провокативне министарке за интеграцију (иначе афричке црнкиње ‒ прим. прев.), госпође Куенге; Богу хвала, она је нестала као да је никада није ни било.
Ви сте нам управо предочили случај господина Монеле, предузетника који је бранио своју кућу од бандита туђина, странца; и у нашој малој постојбини Србији светска закулиса жели да створи ромску државу, говори се да је наша еврофанатична влада потписала тајне уговоре са Европском унијом којима се обавезује да прихвати и изда документе сваком протераном номаду са територије ЕУ. Већ је било сукоба око измештања кампова за смештај номада, а има и много избеглица из Сирије, који су другачије нарави од аутохтоног српског становништва. Истовремено, спроведена је широка депенализација бројних кривичних дела и установљена толеранција полиције према прошњи, скитничењу, ситној крађи, недозвољеној привредној активности, повреди приватног поседа, итд. Нису ли то забрињавајуће сличности између наше две земље?
- Најискреније се надам да Срби неће узети за узор погубну италијанску политику у области сигурности грађана. Код нас је питање ромских кампова већ ендемски проблем, захваљујући толерантним општинским администрацијама (града Милана, изнад свега), које, уместо да се баве сигурношћу градских четврти, дозвољавају стварање недозвољених циганских кампова и недозвољену окупацију напуштених или трошних зграда у центру. Ради се о номадима, али и о разним бескућницима и несрећницима без икаквих докумената. Чак им додељују и станове, док наши суграђани морају да спавају у ноћном прихватилишту, јер су се задесили без посла и смештаја. Понављам: пријатељи Срби, не узимајте нас за узор! Случајева као што је Монела из Бергама има и превише у Италији. Поштени и вредни људи, који у самоодбрани и нужди бране себе и породицу од провалника, завршавају на суду или у затвору – то је чисто лудило.
Господине Салвини, како се Ви односите према управо одржаном референдуму о имиграцији у Швајцарској? За вас из Лиге севера ова мала планинска нација остаје нека врста узора. Надате ли се да ће неопходни притисак по питању имиграната бити за Вас додатна вредност на изборима? И Национални фронт Марин Ле Пен је никао услед фрустрације аутохтоног становништва у Француској зарад веће конкуренције на тржишту рада, мањих плата, више радних сати, више џамија. Реците нам нешто више о Вашој изборној коалицији са Националним фронтом и са другим популистичким покретима из Европе. Какве су погодности за Ваше гласачко тело? Није ли ургентно и питање галопирајуће исламизације у Италији, јер Ваша влада управо продаје националну авио-компанију, „Алиталију“, и низ других предузећа заливским петромонархијама шеријатског типа?
- Вреди за Швајцарску исти резон као и поводом кримског референдума. Лига севера одувек подржава право на непосредно изражавање народне воље. Швајцарци су слободно одлучили на референдуму да зауставе имиграцију јер се и у њиховој земљи осећа економска криза, иако Берн има велику предност, будући да не зависи од бирократа из Брисела и није члан Евроуније. Тренд у читавој Европи је исти, као у Швајцарској: доста је било имиграције странаца, тежимо да дамо предност нашим земљацима приликом запослења, будући да незапосленост никада није била овако изражена откад смо у прехваљеној митској еврозони, тако да смо заједно са Националним фронтом и другим покретима из Аустрије, Шведске, Белгије, Норвешке сложни у тврдњи да нека другачија Европа није само могућа, већ да је она неминовност. Сви заједно се опиремо неограниченој моћи банкарских картела и финансијских лихвара, који директно угрожавају благостање милиона обичних људи масакрираних најразноврснијим порезима и наметима, као и директивама које директно осиромашују све категорије: занатлије, трговце, рибаре, пољопривреднике, као и многе друге. Европска унија пуни џепове шпекулантима и финансијским хохштаплерима које нико није бирао на изборима, људима који су наметнути одозго од моћних мондијалистичких ложа које су и створиле овакву Евроунију само у њихову корист, још нам подмећући то као некакав гигантски цивилизацијски помак. Ми желимо да се што пре пробудимо из овог кошмара и избори за Европарламент 25. маја (рођендан кумровечког бравара ‒ прим. прев) су већ виђени као страшило за све патуљке из Брисела. Добро знају да су се ствари измениле и да народи више не подносе овакву погрешну Европу.
Ваша највећа битка је тренутно против заједничке монете. Управо сте Ви дефинисали евро као „злочин против човечности“. Свакако, са битком за повратак монетарног суверенитета, неопходно је борити се за надокнађивање војног и културног суверенитета, као што је одлично сажето Вашом девизом: „Газде у нашој кући“. Ви сте против наметнуте политике „Бундесбанке“, раније сте били за излазак из НАТО-а, а данас сте против Евроуније у служби интернационалног капитала. Ви сте, дакле, за „Европу народа“, аутономну у односу на Вашингтон. У том случају, имали бисте моћне непријатеље. Јесте ли спремни да издржите неизбежне нападе?
- Ова криза, ова пропаст, вештачки је изазвана и у суштини ова вештачка катаклизма се састоји од четири слова: „е-в-р-о“. То нисам изрекао ја, Матео Салвини, већ нобеловац за економију Џозеф Штиглиц, Американац. Он се налази у одличном друштву заједно са другим нобеловцима: са Милтоном Фридманом, Кристофером Писаридесом, Џејмсом Мирлесом, Амартјом Сеном, Полом Кругманом ‒ сви они изјављују да евро представља пропаст за европске народе, а ми само додајемо да се можемо и морамо избавити из кошмара, и то врло брзо, побијајући тврдње апокалиптичара о катастрофи у случају пропасти евра. Треба их разумети: ради се о истим човечуљцима који су и осмислили ову криминалну монету, и наравно не смеју сами себе да ухвате у лажи, али ће и њих историја послати на властито ђубриште. Између осталог, са евром не постоји ни трачак наде да се поврати изгубљени монетарни суверенитет, који је неопходни предуслов да се води економска политика у корист обичних људи, а не за банке и међународне зеленаше и каматаре. Не бојимо се, дакле, непријатеља, који јесу моћни и ратоборни, и свакако ће зубима и ноктима бранити тренутно стање ‒ евро-монету. Насупрот њима, ми смо на страни обичног народа и радника који носе читаву пирамиду на властитој грбачи и желимо да њима дамо поновну шансу да одлучују о властитој судбини. Историја се поново дешава у Европи и народи желе да поврате своју будућност. Ми ћемо увек дејствовати заједно са њима.
Геополитика број 73, април 2014.
