Ексклузивно
Харалд Харман, немачки лингвиста и познати светски археолог, културни историчар, аутор преко четрдесет књига, као и двеста чланака и есеја на разним језицима света, који говоре о старој историји народа, језика, писма, религије, археомитологије и културе, аутор сензационалне књиге, „Загонетка Дунавске цивилизације – откриће најстарије цивилизације у Европи“, говори за Геополитику.
Разговор водио и превео: Милан Старчевић
Саговорник Геополитике је Харалд Харман, немачки лингвиста, археолог, културни историчар, аутор преко четрдесет књига, као и двеста чланака и есеја на разним језицима света, који говоре о старој историји народа, језика, писма, религије, археомитологије и културе. Његова књига „Загонетка Дунавске цивилизације – откриће најстарије цивилизације у Европи“ (2011), изазвала је бурне реакције у археолошком научном свету и опречне критике. Тако има културних мислилаца који сматрају да је ово дело храбар и важан искорак у новом разумевању светске праисторије, док скептици говоре да је реч о покушају ревизије историје света. Остала Харманова дела која су привукла посебну пажњу читалачке публике су „Индоевропљани – порекло, језици, култура“, „Универзална историја писама“, „Религија и ауторитет“, „Светска историја бројева“, „Лексикон народа“, „Прича потопа – стопама раних цивилизација“.
Харалд Херман је члан археолошког истраживачког тима „Research Centre on Multilingualism“, a oд 2003. године потпредседник „Institute of Archeomythology“ са главним седиштем у Сабастополу (САД), и директор истог европског огранка са седиштем у Финској. За свој дугогодишњи рад добио је многобројне научне награде. Живи и ради у Финској.
Ваша књига „Загонетка Дунавске цивилизације ‒ откриће најстарије цивилизације у Европи“, подигла је подоста прашине у међународним археолошким институтима, зато што Ви тврдите да се колевка цивилизације налази на Балкану. Читав свет је до сада био мишљења да корени цивилизације потичу из Месопотамије. Да ли је можда дошао тренутак да се направи ревизија историјских и школских уџбеника?
- Ревизија старе школске мисли, по којој је, наводно, Месопотамија колевка западне цивилизације, хитно је потребна, јер морамо усмерити ток историје заснован на актуелним сазнањима, а „застарели“ шаблонски начин размишљања одбацити, попут опасног отпада. Ако градимо наша научна сазнања на модерним основама научног истраживања, бићемо у предности да су наши планови за будућност реални и објективни.
Да ли сте успели у Вашем научном раду да истражите колико је стара Дунавска цивилизација?
- Још око 6500. године пре Христа аутохтоне групе ловаца и сакупљача из балканског региона прихватиле су аграрни пакет, који је донесен од стране неколико пионирских групација из Анадолије у југоисточну Европу. Анадолски сељаци настањивали су се само у Тесалији (централна Грчка), и преко контакта са локалним Старим Европљанима ширила су се пољопривредна поља, што је довело до тога да се Стари Европљани привикну на култивисана постројења и седелачки начин живота, а напослетку помешали су анадолске краве са домаћим туром (изумрло дивље европско говедо, прим. аутора) и одгајали су сопствену стоку. Ускоро је развој у југоисточној Европи био бржи него у Анадолији. Формативни период старе европске културе трајао је око хиљаду година. Око 5500. године старе ере основана је Винча, што је убрзало културни развој. Најкасније око 5000. године старе ере стара Европа достигла је стадијум високе културе: са металургијом (топљење бакра од 5400. год. старе ере), са писањем слова и бројева, са почецима монументалне архитектуре, светиња Парте у Трансилванији. То значи да је пре 7000 година у Европи постојала рана цивилизација са напредним технологијама.
Опишите укратко како су изгледали први становници старе Европе: чиме су се занимали, какви су им били обичаји, бракови, како су им изгледала насеља?
- Како су Стари Европљани изгледали, како су били обучени и како су носили своју косу може се проучити на основу хиљада старих фигура, које су откривене свугде на Балкану. Многи мушкарци су носили браде, жене су носиле косе отворено и до рамена, или у исплетене у плетенице. Хаљине жена биле се полудуге или дуге, падале су у наборима око тела, жене су користиле појасеве и накит (као што су огрлице и наруквице). Стари Европљани припадали су генетски старомедитеранском становништву, док је њихова телесна грађа била грациозна. Генетичари су идентификовали препознатљив генски фонд, такозвани „Mediterranean outlier“, чија експанзија углавном одговара културном пејзажу древне Европе. Стари Европљани развили су и користили напредне технологије: производњу житарица (употребљавали су плуг), пећи за печење керамике и производњу керамике (коришћењем грнчарије од 5. миленијума пре нове ере), пећи за обраду метала (бакра и злата), а ове пећи могле су достићи и контролисати температуру преко 1000 степени, ткање и производњу текстила, конструкције (један до два спрата зграде), куће и храмове, изградњу бродова за пловидбу на мору и рекама, напредну трговину бодљикавим остригама, опсидијаном, сољу, металом, керамиком, а развили су и писмену технологију, апстрактну уметност.
Судећи по свему наведеном, житељи Дунава су имали прво писмо, чак и пре Египћана и Крићана!
- Многи истраживачи писма су у међувремену спремни да полемишу о постојању писма у старој Европи, остали су до сада остали скептични. Традиционална дефиниција писма може без проблема да се покрене на примену знакова у старој Европи: систематско и намерно коришћење конвенционалних знакова; коришћење више од стотине знакова (сви древни списи оперишу великим бројем знакова). Ризница ових знакова састоји се од живописних и апстрактних знакова (ова комбинација је типична за сва стара писма), писани материјал је био од глине, а натписи су урезани у зидове, посуде или фигуре; натписи су углавном били кратки (као у цивилизацији Индуса и у древном кинеском писму). Социјалне функције старог европског писма биле су у служби религије. Натписи се углавном могу наћи на артефактима који нису играли никакву улогу у економији, и то на ритуалним објектима, фигурама и минијатурним олтарима. Сличне религиозне функције писма документоване су за најстарије писане проналаске у Египту (откривање гробова преддинастичког периода у Абидосу), где су верски натписи пронађени на статутним гробовима у прелиминарној фази хијероглифа. Такође, и записи на оклопима корњача у старој Кини и печатни натписи из Харапа у долини Инда сугеришу на верску намену писма. Економско коришћење писма у Месопотамији (древне сумерске глинене плоче) заправо је више изузетак у круговима раних библијских традиција.
Словенски народи су кроз писмо, језик, религију, културу и обичаје повезани, а званична историографија тврди да они припадају индоевропској језичкој породици, док научници још трагају за њиховом постојбином. Пошто је словенско писмо (глагољица) настало тек у 9. веку (опет по званичним уџбеницима), интересује нас Ваше мишљење о свим наведеним тезама. Желите ли да оповргнете све ове чињенице и поставити нову теорију?
- Стари Европљани припадали су домаћем и локалном становништву, а њихов језик није био сродан са индоевропским. Индоевропљани су прво у 5. веку пре Христа дошли у контакт са Старим Европљанима, и то у западној Украјини. Око 4500. године старе ере индоевропски степски номади преузели су власт у старом трговачком центру Варна, да би се тамо етаблирали као елита. Касније (између 3100. и 2900. год. старе ере), све је више номада из евроазијских степа емигрирало у југоисточну Европу. Потомци тих раних досељеника били су староиндоевропски народи Балкана: Грци, Трачани, Македонци, Илири, Дачани, итд. Па и словенски народи на Балкану су потомци емиграната који су у раном средњем веку (7. и 8.) дошли у југоисточну Европу. Забетонирало се у школским уџбеницима мишљење да су се Словени првобитно доселили у регион источне Европе (источна Пољска, западна Украјина), одакле су се затим у више сеоба преселили на исток, запад и југ. Тачно разграничење њиховог подручја порекла још увек је контроверзно, али, у принципу, сматрам да је виђење моје претпоставке исправно. Словени првобитно нису имали писмо, они су кроз миграције успоставили контакт са културама које су користиле писмо. То је био случај са јужнословенским племенима која су дошла на Балкан, где су у употреби били латинско писмо Римљана и грчко писмо. То писмо су Словенима донели словенски апостоли Кирило и Методије, прво у Моравицу, онда у Хрватску, Македонију, Бугарску и Србију. Манастир Охрид (који сам прошлог лета посетио) имао је централну улогу у ширењу глагољице и ћирилице. Глагољица је углавном задржана у Хрватској, док се ћирилица раширила код већине јужних и источних Словена. Јужнословенски мигранти у средњем веку брзо су се населили и запосели стару цивилизацијску земљу, после чега су старе европске традиције постале живе. Што се Грка тиче, они су емигрирали са севера, затим су се настанили у свом новом дому (Елада) и помешали са локалним (пре Индоевропљана) становништвом. Од језика Старих Европљана Грци су позајмили доста речи, које за нас звуче грчки, али које заправо потичу из периода пре грчког настањивања. Навешћу само неколико речи: керамика, метал, камин, арома, театар, психологија, и многи други изрази.
Радећи на археолошким истраживањима, посетили сте многе земље, између осталих и Србију. Можете ли нам рећи које сте локалитете посетили? На каквом су нивоу археолошка истраживања у Србији?
- Посетио сам неколико пута Винчу и Лепенски вир, као и остала места у Србији. Археолошка истраживања у Србији су на високом нивоу, и веома је важно да се настави активно са ископавањима. Било би пожељно да се контакти и размена идеја између археолога из Србије и оних из суседних земаља појачају, како би се више сазнало о феномену Дунавске цивилизације, која је била уобичајена у читавом региону Балкана; на пример, трговинско-саобраћајна мрежа у Винчи као главна покретница на централном Балкану, па онда контакти са Варном за источни Балкан, те употреба бродова у сврху одређених трговинских путева, и, рецимо, проширење одређених културних облика посуђа из Винче све до северне Грчке.
Хришћанска вера је одувек била важна за свеукупно становништво на Балкану. Из Библије знамо да су Свети апостоли боравили у Македонији и Далмацији, одакле су писали своје посланице. Шта је, по Вама, још важно нагласити?
- Балкан је у средњем веку био регион са веома активном културном продукцијом, и посредовање хришћанства источним Словенима не би било замислива без културног достигнућа јужних Словена. Места где је хришћанска литература преведена са грчког на македонски, бугарски и српски језик, била су градови великог образовања, као што је Охрид, у којем је у 9. веку настао најстарији универзитет у Европи, основан од Климента, ученика Кирила. У светској историји универзитета за Охрид нема места, јер је тадашња образовна традиција потом била прекинута, па зато Болоња важи за најстарији универзитет, где се од 11. века спроводи настава.
Ваше писано дело „Мит демократије“ заснива се на теорији да демократија није изум Хелена, напротив, да је основана од социјалних структура Дунавске цивилизације. Критичари говоре о изузетно смелој (луцидној) теорији. Којим аргументима их можете разуверити?
- Школске установе уче да је демократија проналазак Грка, те да је овај облик владавине уведен без узора. Сваком ко користи свој здрав разум мора бити јасно да се елементарни друштвени модели (којима припада и демократија) не могу тек тако једноставно измислити. Када је Клистен (атински законодавац, прим. аутора) завршио свој рад на реформи 507. пре нове ере, могао је да се ослони на искуство локалне самоуправе у сеоским срединама (грчки demoi, немачки demen, енглески, demes). Aдминистрација demena имала је дугу традицију и прожела се до микенско-грчког, па назад до неолитског периода, док су заједнице Дунавске цивилизације управљале саме собом ‒ села нису била под контролом ратног господара, газде или краљева. У микенским временима било је пуно земље у комунском власништву (не у приватној својини), и о томе постоје писана документа (глинене таблице) из архиве града Пилос (на западној обали Пелопонеза) из 13. века пре Христа. Још у античкој класици (5. и 4. век пре Христа) били су профитабилни рудници сребра у Торикосу (југоисточно од Атине) у поседу локалне заједнице demosa. Комунално власништво земљиштва захтева да имовином буде управљано од локалне самоуправе. Сеоске заједнице на југу Балкана су све до грчке ере биле веома независне, са својим сопственим радионицама и самосталном политиком, а приватна својина је тек касније установљена, када је повећана трговина вином и уљем; али модел за демократску владавину Атињана био је у demenu активан, када је Клистен тај принцип организовања пребацио на град (polis). Дакле, Грци нису измислили демократију, него су применили и развили доказани модел локалне самоуправе на принципу државног образовања.
Српским читаоцима биће занимљиво да им кажете нешто о западнословенском народу Сорбима, познатијем под именом Лужички Срби. За српске историчаре нема дилеме да су Лужички Срби у крвном сродству са данашњим Србима. Слажете ли се са овом констатацијом?
- Нисам сигуран шта сте тачно мислили „да су Сорби сродници Срба“. Наравно да су та два народа међусобно повезана јер су Словени; ипак, сорбски је ближи чешком него српском језику, и средњовековна историја сорбског племена повезана је са Великоморавском кнежевином из 9. века, а касније са Немачким царством. Сличност имена није показатељ степена сродства. Исто важи и за корене речи „слов“ – као у словеначком, словачком и словинском језику. Лужичке Србе су називали и Вендима.
Зашто је истина да је Дунававска цивилизација најстарија култура још увек сакривена од шире јавности? Јесу ли нас историчари, археолози и културни научници несвесно или чак намерно обмањивали?
-Када се одређене научне доктрине једном успоставе, оне имају тенденцију да се учврсте и да се упорно преносе са једне генерације на другу. Егзактни подаци за развој културе у југоисточној Европи обрађени су тек 1990. године, и тако знамо, само неколико година уназад, да се почеци топљења метала око 5400. године пре Христа налазе на југу Србије, не у Анадолији, и не на Блиском истоку. Такође смо однедавно спознали чињеницу да су Стари Европљани неколико векова раније него Анадолци усавршили технологију топљења бакра, а тек у последњих десет година осигурана је висока старост познатих глинених плоча из Тартарије, после чега су остаци костију жртвених јама на Универзитету у Хајделбергу поуздано могли бити датирани на период око 5300. године старе ере. Слично је стање и са многобројним другим налазима који су тек са модерним савременим методама поуздано класификовани у културну хронологију. Археолог Марија Гимбутас објавила је сва своја истраживања о старој Европи, од којих су многа у то њено време била хипотетички недоказана, али је у међувремену модерно истраживање за многе изјаве Марије Гимбутас обезбедило доказе. Истовремено се и на међународном плану концепту старе Европа све више придаје значаја. Споменућу студију Американца Дејвида Ентонија и на руском језику објављена дела Валентина Дергачева. Културне продукције старе Европе су у последњих неколико година веома хваљене на великим изложбама, као, на пример, у ватиканском музеју у Риму и у Њујорку. Сви знамо колико је тешко да се кроз нова научна достигнућа замени стереотипни доктринарни садржај, док је старомодни слоган „ex oriente lux“ и даље снажно подржан од стране традиционалиста. Садашња знања о историјским реалностима у балканском региону захтевају промену парадигме у античком истраживању, и то у смислу слогана „ex occidente lux“. Колевка западне цивилизације била је у старој Европи, наиме, у региону Балкана. Својим истраживањима трудим се да покажем дугорочни континуитет старе европске културне баштине, за писмо све до микенског периода, за демократију преко антике па све до наших дана, мада за многе све ово звучи револуционарно. Можда могу са својим писаним делима да иницирам интелектуалну револуцију.
Геополитика број 63, мај 2013.
