Култура
НАД КЊИГОМ ПРИЧА „СКАЗАНО И СПИСАНО“ МИЛОЈА СТЕВАНОВИЋА
На Косову небо је најниже
Руком њега Србин додирива
Узвишеном циљу најбрже се стиже
Ко истину од себе не скрива.
Изучавајући период 1850‒1920, публициста Живко Марковић налазио је такве примере пријатељства и лепих речи о Србима да му је то убрзо постала духовна храна.
Издаљега смрт највише прети
Изблиза се слика силно мења
Није лако одолети указаној мети
А још мање зову непресушних хтења.
У одсутству Бога
Све се може рећи
Уместо свеће машиш се рога
Сотону за милост понизно молећи.
Српски корен у Небу се крије,
Намеран да га из земље извади,
Срећом само узалудо рије,
Мржњом ношен и не зна шта ради.
(Др Марина Матић: „Манастир Савина у XVIII веку. Православни идентитет и млетачка власт“, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска СПЦ, Богословски факултет, Подгорица–Цетиње–Београд, 2022)
Пише: Мишо Вујовић
- Драма културе самопоништавања
- Домаћинска захвалност великом песнику Србије
- ЕВОЛУЦИЈА КУЛТУРЕ
- Три боје црно
- Ми смо оно о чему мислимо
- Мислилац на граници
- Владимир Димитријевић: Буђење Русије у огледалу седме уметности
- Владимир Димитријевић: МАТЕРЊА МЕЛОДИЈА
- ПОВРАТАК КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ
- ОД МАРКИЗА ДЕ САДА ДО МОНИКЕ ЛЕВИНСКИ
